Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

190 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

тако тврди у влади: да није могуће да је Марковић писац тога чланка, дајући му на знање да очекује од њега потврду тога по_вољног сматрања (т. ј. да он није писац). Светозар Марковић

изјави друговима, да он већ „види. да неће постати инжињер“, и да је већ стао на снагу да се личним радом и пером одржава. _ — Одговоривши министру да је доиста он писац критике на Устав — напушта државно благодејање, које му је, после његова одговора, разуме се и престало.

Тако Св. Марковић оде у публицисте, прво у Нови Сад, који је и узроковач његовом новом обрту, где је дољније, премештена и она циришка штампарија ђачка. Одатле се он као публициста, најпре прочуо у омладинским круговима, прво у Војводству, па и у Србији, куда су погледи циришких ђака и бала управљени.

Али се из Новог Сада није могло јаче утицати на духове у Србији — ваљало је прећи амо, у Отаџбину, где су се, у току времена, као што смо пре казали, опет нашли на нстом земљишту и сви циришки ђаци, разумемо они, који су били изјашњени приврженици социализма. |

Долазак нарочито Светозара Марковића у Београд, био је догађај својега рода. У његовој личности беше, за многе представнике ондашње омладине, оваплоћено нешто ново, тајанствено, велико. Он беше нека врста месије, који долази да преобрази свет. Настале су појединачне конференције махом са ђацима онд. Вел. Школе, у којима су претресана „савремена питања“ и долазила до израза нова соцвална наука, онако брижљиво негована У Цириху. Сва су та обавештења носила приватан карактер, већ тим самим што беху интимна. Али њихово дејство беше у толико веће, дубље, трајније; а кругови приврженика постајаху све већи.

Запаљиви материјал беше дакле унесен у Србију. Није више дуго ваљало чекати, па да се осети и његово дејство, чим Свет. Марковић и јавно побије свој нови барјак. Прилике су му ишле на руку, и то не у Београду, већ у Крагујевцу.

П,

Крагујзвац, као центар нових људи и листова, — Центар духовног и политичког покрета у Србији, била је њена престоница, Београд. Ту беху највиши државни и политичко-партијски представници; ту беше главно седиште домаће интелигенције. Београд беше и књижевни и просветни центар са Вел. Школом, библиотекгма, штампаријама идр. установама, па следствено и седиште главних политичких листова онога доба. :

Но при свем том, и ако је Београд био престоница, дакле седиште владаоца и владе, ипак је он то преимућство престонице у шесдесетим и седамдесетим годинама у нечем делио са Крагујевцем, негдашњом престоницом Кнеза Милоша за прве његове владе, тиме: што су с малим изузетком почев од доласка Кнеза Милоша у Србију и ступања Кнеза Михаила на престо, за Наме-