Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПОЈАВА РАДИКАЛИЗМА У СРБИЈИ 121

сништва и даље, скоро све Народне Скупштине држане у Крагујевцу. То је трајало све до 1878 године, до прогласа независности, од тада је и новоослобођени Ниш ту почаст у многоме вргао на себе. - |

Но и иначе Крагујевац онога времена беше важно место, јер беше са својом „Тополивницом“ центар оружне спреме земаљске: а са својом најстаријом гимназијом не мање стари расадник домаће просвете, док, од 1871 не дође у Крагујевац и други један, у Србији нов просветни завод: прва Учитељска Школа, са својим, махом младим наставницима и одраслим питомцима.

Ми све ово наводимо као важан стицај интелектуалних крагујевачких локалних прилика, које ће пресудно утицати на развој онога, што је изражено у наслову овога одељка П. у процесу, који предстоји, као нова појава Радикализма у Србији.

Но Крагујевац при свем том, не имађаше ону чудну справу, што умножава мисли људске: не имађаше штампарију. — И ако је још 1883 заснована у Крагујевцу, за владе Кнеза Милоша и по његовој наредби, прва српска државна штампарија, где су угледале света и прве „Српске Новине“, она је већ 1835 враћена у Београд, где је, до данашњега дана, остала. Од тада беше Крагујевац, за своје интелектуално снабдевање, упућен, као и сва Србија, на Београд.

Но околности, о којима смо мало пре говорили, и које су Крагујевац чиниле ипак знаменитим политичким местом, учиниле су, да се, са општим полетом јавне свести и јавне речи, после Уставнога преображаја, помисли и на оснивање једне штампарије у Крагујевцу. Године 1873 склопи се нарочита „Штампаријска Дружина“ у коју уђу сви пријатељи напретка, и стари и млади, без обзира на политичке странке. Са средствима која су тако прибрана набави „Дружина“ своју штампарију, а ускоро се јави и први политички лист, чије уређивање буде поверено баш Светозару Марковипу, као већ познатом публицисти. Савет за тај избор сигурно су дали његови там. млади приврженици; а и већег избора тада није ни било као доцније ни кеке многобројне залишне интелегенције. Може се рећи да са Св. Марковићем у опште почиње специјално рад „новинара“ у Србији. Ускоро се и то знатно променило.

То беше, као што знамо (Књ. 1. стр. 288): „Јавност“, чији је први број изашао, лицем на Св. Аранђела 8. нов. 1878, и коме одговорни уредник беше судски писар у оставци Димитрије Ј. Стојковић, либерал. Око листа се брзо прибра сва млађа интелигенција крагујевачка, нарочито млади наставници Гимназије и Учитељске Школе, под благонакловом заједницом старих полит. представника какви беху Т. Туцаковић, прота Јов. Јовановић и други сви осниваоци штампарије, Беше то нека врста интелектуалне републике, у којој сви местни правци налажаху свога израза. Од значаја је, за разумевање ове сложности у Крагујевцу, напоменути: да се овај лист јавља на неких дваестак дана по паду Либералне Ристићеве и доласку прве консервативне: Мариновић-Чумићеве владе.