Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПОЈАВА РАДИКАЛИЗМА У СРБИЈИ 585 128

и либерална већина нису најбоље хармонирале. Јављају се питања, интерпелације, предлози и закони од значаја, и „Јавност“ их све из прве руке прихвата, протреса, вазда са јасно израженом тенденцијом, не само опозиције, већ непомирљиве супротности, Чак. н. пр. благотворни закон о шест дана орања, који је у децембру 1873 у Народној Скупштини усвојен, и ако је једна значајна социално-економна мера, није нашао потпуног одобравања у Свет. Марковића. У своме чланку: „зеленаши и законски предлог о шест“ дана орања земље“, он истина устаје против зеленаша, и тражи да „порота пресуди који је дуг зеленашки, па нека се уништи“, али о самом новом закону вели, да овај не обећава много, он је, вели „као и сви полутански закони“. „По нашем мишљењу, завршује Св. Марковић, за будућност, за наше околности, најбоља је општинска својина земље“. Са свим по старо-руски! Не беху око „Јавности“ у залуд нови људи и не вејгше без дејства из Крагујевца нови дух.

Било би право чудо, да један овако уређиван лист не дођеу _ сукоб с тадашњом, консервативном владом и влада са њим. Мариновићево Министарство имађаше доста муке већ са самом скупштином, борећи се са већином либералном и одржавајући се компромисима — којима има да се захвали и за укидање телесне казне (батине) и осигурање шест дана орања — сад му је по незгоди дошла и сама „Дружина“ штампаријска, а нарочито лист „Јавност“. Није влада била без опозиције у представницима штампе, јер ту беше „Исток“ кроз који су на владу нештедимично нападали либерали, али зраци који се од Крагујевца показиваху на хоризонту, беху још и много „црвени“. Влада у све даљим појавама крагујевачким назираше све више организовану револуцију. Није ли 23 децембра 1873, после једва четрдесет дана од појаве „Јавности“, један члан владе, Министар Војни, у својем рапорту самом Кнезу, означио „Јавност“, као лист „који систематски непријатељски напада на све, што у земљи постоји, не искључујући из овога нападања, ни Народно Представништво, па ни саму личност“ Владаоца и његова уставна права, и који јавно проповеда, да је највећа врлина грађанска, газити законити поредак у земљи“. (КЊ. 1. страна 288).

Наравно „Јавност“ је продужила како је почела; а и конзервативна влада је се решила да зло у клици затре. Настале су оптужбе листа код суда, и то више бројева на један мах. Сачекавши више случајева, који су се појавили у току јануара 1874 године, влада је 9 фебруара т. г. оптужила лист „коме је у ствари — каковели тужба држ. тужиоца — фактички администратор(!) по овлашћењу Одбора друштвене штампарије, био до скора г. Светозар

' И Јагодина се такође, нарочито при избору посланика и општинских часника одавно још за владе кнеза Михаила, у ово време, и после, истицала као место вазда опозиционо. Јагодина је са својим округом, и други завичај самога Светозара. Марковића. Она је давала 1858, Стевчу Михаиловића, за тим Мијалка Раденковића, а после 1869 друге, увек неке нове људе са екстремним тежњама.