Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

; СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ " 293

Јов, Мишковић, правде Јов. Авакумовић и министар грађевина Дим. Стојановић. " - -Р

Глас, да се образује Либерална Влада беше одјекнуо по целој земљи и беше примљен општим допадањем. У Зајечару спремаху да пеку волове, кад стигне вест да је влада образована. После пет и по година бурнога политичкога живота, из кога је једна зараћена странка отишла у казамате, а друга се вратила са Сливнице, после потпунога банкротства такве политике, у којој су страдале не само странке, но и цео народ и држава, — јавља се Либерална Странка, која у свом програму носаше мир, обазривост и штедњу. Шта и могаше замореној, исцрпеној и пониженој земљи боље годити од тогар! -

Но обрт тај беше и за Либералну Странку од не малог значаја. Опет беше дошао за њу погодан психолошки моменат, да се окрепи и ојача. И ако не беху повољне прилике, кад јој ваљаше примити власт, она би се ипак јавила са пуним располагањем своје снаге и народних симпатија. После свега што се десило, она беше поздрављена од стране народа искрено и једнодушно. То је, у осталом, било и потпуно разумљиво. Сем онога, што је, на несрећу и своју и земаљску, негативнога оставила за собом Напредна Странка у поремећеним одношајима, у дуговима, у једном крвавом и про“ палом рату, што је све притискивало народ и утврђивало његову жељу за променом на боље, било јеи у корист Либералне Странке и других момената од важности. Она је била у опозицији напредној странци и влади, и налазаше се до 18883 на истом опозиционом земљишту као и Радикална Странка, за чију опет несрећну судбу, која је ову стигла услед буне, не беше Либерална Странка ни непосредно ни посредно ни мало крива. М као год, што за Либералну Странку, после пада либералне владе у октобру 1880, беше настао неповољан психолошки моменат, тако сада, стицајем прилика, она стајаше, пред повољним психолошким моментом. И она, ево, под посве промењеним приликама стајаше на скоку да заузме управу земље!

У том, дакле, бољем психолошком моменту јављаше се 20, 21 и 22 марта 1886 прво вест, па комбинације и, најзад, свршена и утврђена листа Либералног Министарства Јована Ристића, по

чијој је жељи телеграфски позват из Крагујевца, кандидат за мин. војног, пук. Јов, Мишковић.

Но сад долази једна од ујдурми Краља Милана. За пук, Мишковића, при доласку из Крагујевца, послата су дворска кола на станицу, и кандидат за мин. војног одведен право у двор. Ту је се он упознао са условима краљевим за образовање нове владе, и те услове, „свога врховног Команданта“ узме сад Мишковић као своје, Краљ опет те услове свога будућег мин. војног узима на се, да их саопшти Ристићу, што и чини у с. р. писму од 22. марта. Ристићу јавља Краљ, да будући Министар жели: „!. да наименовања у војсци, као и унапређења буду ствар између мене (краља)

и њега и да се немају претресати у мин. седници“; 2. „да влада