Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

294 -" ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

му унапред обећа, да ће за војни буцет му ставити на расположење 14 милиона“; „3. да се чланови будућег кабинета г. г. Владимир Јовановић и Стојан Бошковић, приликом свога уласка у кабинет не постављају за чланове Држ. Савета (како је говорено и Краљ већ дао пристанак!)“ — Краљ у истом писму додаје, како је Мишковић њему „казао и тврдо изјавио, да ни у једном од ових услова не одустаје“, и моли Ристипа да дође к њему „да би се разговарали о овоме свему“.

Цео је маневар провидан, и за Ристића и остале било је врло јасно на шта се иде. Краљ се је нечем новом присетио, да би осујетио нову комбинацију са Либералном владом. Резултат се дао предвидети.

На последњем састанку већ десигнираних министара истога дана у двору, 22 марта у вече, после ових изазваних објашњења о војном буџету, Краљ им изјави захвалност на готовости, коју су његовом позиву на сусрет изнели и указали, али и своју одлуку да се комбинација о Либералном Министарству има сматрати као напуштена, и отпусти присутне. „Ми још у предсобљу облачимо капуте — причаше Јов. Ристић писцу, а чујемо како Краљ издаје налог: да се позове М. Гарашанин и остали његови другови из Напредне Странке, који су сутра дан осванули као министри.“

Тродневна криза и појава Либерала на политичком хоризонту одјекнула је и ван Србије у иностранству. Савремена страна штампа сачувала нам је по неки историјски моменат из тога доба, који би не мање могао послужити објашњењу оваквог исхода кризе у марту 1886 године. Између осталих ту би спадао и један „Разговор са Ристићем“, какав је телеграфски саопштен и налази сеу Мецез Млепег Ађепабјан од 6 априла по новом, или 25 марта т. г. дакле одмах по напуштању комбинације са Либералнем Министарством, у коме су изложене све намере евентуалног Министарства Либералног, да је оно било срећно да постане.

Обновљено напредњачко Министарство Милутина Гарашанина од 23. марта 1886, имало је овај састав: Председник и мин. унутр. послова М. Гарашанин; даље: војни Хорватовић, финанс. Ч. Мијатовић, правде Д. Маринковић, спољ. посл. Д. Франасовић, грађ. П. Топаловић, просв. М. Кујунџић. Све старе, познате личности са три виша официра унутра, што је при овој промени најзначајније, управо симптоматично, то је враћање Гарашаниново на мин. унутр. послова. Тиме је стање подсећало опет на времена од 1880 до 1885. Напредна Странка на влади, са Гарашанином на челу полицијске струке, а Либерална и Радикална Странка у опозицији, Па и оно што ће ускоро следовати, подсећаће на бурне изборне дане 1882 и 1883.

Али прилике беху ипак јако промењене. Напредна Странка и Гарашанин имађаху, писле свега још и Сливницу за леђима; даље Радикали беху опет у слободи, а Либерали последњом кризом беху у прилици, ма само и за неки дан, да развију и покажу свој програм рада. Мимо све то, беху у тешкој невољи сазреле и сасвим друге мисли у соба крила опозиције. На појаву Напредне