Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 301 |

>

~

„с другом којом странком“, и у одговору о „друге две странкеу земљи“. П. Тодоровић је у одвојеном мишљењу изнео праву ствар. О савезу са либералима нису, у том тренутку, мислили ни радикали, а још маље Краљ; али, да се у својој нишкој одлуци нису изразили и против тога савеза сведоче догађаји, који су тачно после два месеца наступили,

Кад је Краљ дао амнестију радикалима о новој години, била | је, као што знамо, велика пометња у земљи. Једва је петнаест дана било прошло од изласка Бугара из Пирота; а кад су радикали донели ову своју одлуку, још не беше закључен мир. Какоје пропала, а доцније и објављена, ова комбинација о увађању и Радикалне Странке у послове, није остало ништа друго, но да се сама влада нађе у ситуацији, и да она, закључком мира, и заврши догађаје, које је онако лакомислено била изазвала. —

Знамо већ како су текли преговори о миру, и како је он закључен и објављен, а војска демобилисана и у редовно стање постављена, што је све свршено до 5. марта.

Знамо и за оставку, коју је влада, после тога, 19. марта, поднела; а знамо и за покушај око образовања Либералнога Министарства, као и то, зашто је и тај покушај пропао.

Знамо и за образовање поново Гарашаниновога кабинета од. 23. марта, а с њиме и повраћај превласти Напредне Странке. —

На реду је да видимо сад: какво је дејство изазвао овај. обрт, или боље рећи, поновни повраћај на старо стање, старе министре, стару опробану Напредну Странку. Казали смо, у осталом, да су обе опозиционе Странке одговориле Споразумом од 6. апр. 1886. Ваља нам изближе расмотрити и овај, у животу српских странака. необично важан догађај.

При свем том што су обе странке, и Либерална и Радикална, изашле празних шака из прилике, у којима су обе биле, свака на свој начин, близу да приме власт, ипак су се обе на спрам треће појавиле појачане, освежене.

Радикална странка неочекивано је, поред повраћене слободе, на већањима у Нишу, а по пристанку и управо позиву самог Владаоца, добила неку врсту највише санкције за свој политички рад, нову организацију и слободно кретање.

Од извесне је историјске вредности прибележити на овом месту, шта је, доцније, и сам Краљ Милан мислио о својим преговорима са Радикалима после бугарског рата, као посредно ио узроцима самога овог рата. На име, писцу казивао је Јов. Ристић, да је њему сам Краљ Милан исповедио: да је у животу, између осталих, учинио две „погрешке“, које није могао никада прежалити. Прва је, што није (поводећи се саветима свога првог Министра) примио у Нишу пред рат бугарског изасланика министра. Грекова; друга је, што је се упустио у преговоре са Радикалима после рата. Остављајући историји да цени ову другу Краљеву „погрешку“, савети, да се не прими бугарски изасланик пред рат,. били су доиста фатални.