Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

302 жив, ЖИВАНОВИЋ

Но пређимо на Либерално-Радикални Споразум, који је такође једна од последица српско-бугарскога рата.

Одмах по образовању Гарашаниновог Министарства, приступили су либерални и радикални прваци измени мисли, којој је следовало и дефинитивно закључење Савеза, а овоме и овај међусобни политички акт, под називом

Споразум

„Потписани чланови Народне Либералне и Радикалне Странке, увиђајући разне недостатке у земаљским установама, а покренути народном мишљу, и уверени, да у садашњим тешким приликама све партијске тежње и правци треба за срећу Отаџбине, да се зближују и сусретају у једној општој народној струји, у којој би српско родољубље одржало претегу над страначким гледиштима; одушевљени тежњом, да се заједнички, братским договором и удруженом снагом, изводе у- корист Српског Народа основе, које су у програмима обадвеју странака једнаке и сличне, остављајући за доцније извршење, оно у чему би се оне разликовале; а имајући у виду важан и велики утицај што оваква заједница може имати, "те да се унутрашње стање и спољашњи односи Србије изведу на бољи пут, којим би се садашњост српског народа поправила и будућност његова обезбедила:

Сагласили су се, да законим путевима и средствима раде заједнички на основу ових главних задатака:

1, Унутрашњој политици биће овај задатак:

___ 1. Развитак привредне и производне снаге народне; а да би се ово постигло, радиће се на проналажењу свих извора, којима би се уздигло народно благостање предузимањем подесних државних мера и средстава, која би водила што већој економној самосталности српског народа.

9, Право српског народа да у договору са својим Краљем, а преко слободно изабраних Народних Представника, даје својој земљи установе, које ће његову самосталност и његов развитак изнутра и споља на здравим основима утврдити и контролу народну над управом земаљском подјемчити, а исто тако и сва грађанска, "лична и политичка права потпуно осигурати.

3. Народној просвети, с погледом на најпрече културне и политичке задатке Србије и српског народа, има се, према духу садашњег времена и науке, што живље упутити потребном реформом целокупне јавне наставе.

4, Државне финансије да се у ред доведу штедњом и правичном и подесном пореском системом. Е

П. Спољашњим одношајима Србије има се дати правац, који би, чувајући самосталност народне политике, имао задатак, да негује добре односе са оним државама, где они већ постоје и да их исправља онде, где су они поремећени; нарочито да тежи оснивању пријатељских одношаја са осталим балканским државама.