Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 308

Ш. Да би се поставио јак темељ и обезбедио успех овим великим задатцима народним, потребно је да се садашњи Устав земаљски замени другим, који би поставио јаче основе и дао шира и јача јемства за народна права и слободе у опште, и за личнаи политичка права грађанска.

Ова се промена Устава има извршити што скорије и чим се дође до те могућности. Један од првих послова овако здружених странака има бити спремање за промену Устава; а ако би им се извршење овог задатка поверило, промена се Устава има извршити у најкраћем року. 5

Новим Уставом утврдиће се и ујамчити нарочито ове основе и начела: (Следује излагање свих уставних одредаба, разрађених у 15 тачака, какве су у доцнијем Уставу (од 1888) и нашле места.).

М. За остварење ових задатака, обе удружене странке спремиће, законитим путовима и средствима, земљиште сједињеном опозицијом; а ако би дошле прилике, да се којој од здружених странака повери извршење ових задатака, то ће их оне изводити у споразуму и заједнички у управи земаљској.

МУ. Да би се сада одмах о изборима народних посланика, за скупштинску периоду 1885,, 1886. и 1887., могло из овога споразума поцрпети што више користи, обзнаниће се овај Споразум, колико се заједничким договором буде нашло за сходно.

Листа кандидата за предстојећу Народну Скупштину утврђена је споразумно и прилаже се овде надлежно потписана.

На Цвети, 1896 године у Београду.

Чланови Народне Либералне Странке: Јов. Ристић с. р., Рад. Милојковић, А. Васиљевић, В. Јовановић, Ст. Бошковић, В. В. Вујовић, М. Спасић, Стојан Марковић, Јаков Туцаковић, Ј. Ђ. Авакумовић, Ђорђе С. Симић, К. Алковић, Јован Бошковић, Ђорђе Ж. Ђорђевић, Светозар Карапешић, Симеон Р. Паранос, Марко М. Марковић. >

Чланови Народно-Радикалне Странке: П. Велимировић с. р., П,. К. Михаиловић, К. С. Таушановић, Ј. Ђаја, Св. Милосављевић, Радован Миленковић, А. Алексић, Андра Николић, др. Л. Пачу, П. С. Степић, Стој. М. Протић, Мих. Кр. Ђорђевић, Миј. М. По-. повић, Милов. Р. Маринковић, Петар А. Радојковић из Јагодине, А, Радуловић адв. из Пожаревца, М. М. Банковић.

__ После договора и споразума првих људи обе странке у Београду изасланици и једне и друге имали су дужност да пријатељима и првацима у унутрашњости објасне потребу и сваку тачку Споразума. Тако је постигнута општа и потпуна сагласност. Либерали су ради тога имали и свој Главни Скуп у Београду, после тешко преживљених времена од Тимочке буне до краја срп. буг. рата.

" У моменту, кад ово дело (књ. 1.) угледа света, почетком 1924, од тридесет и четири потписника „Споразума“, жива су још само двојица: Јов. Ђ. Авакумовић од либерала и Јован Ђаја од радикала! Обојица у одмаклим годинама, но у којима је Ђаја још непрестано јавни радник, нарочито кроз „Трговински Гласник“.