Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

304 > жив. ЖИВАНОВИЋ

Саобразно тачки У Споразума, обе странке, свака у свом листу објаве „Споразум“ у целини, истога дана: 17 априла, и то у „Новој уставности“ бр. 2 и у „Одјеку“ бр. 3. |

Тиме су јавно и отворено, колико и сложно и једнодушно, обе Странке заузеле положај према догађајима, који ће непосредно

наступити, и на чије расматрање одмах и прелазимо.

Ш,

Влада пред „споразумом“ опозиције. — Поратни остатци ванредних мера н ограничења слобода. — Расписивање избора. — Борба са опезицијом. — Победа опозиције. — Сазив скупштине у Ниш, Редлуцирање опозиције. — Одобдење ратних мера. — Светао је био тренутак у историји развитка јавне и политичке свести у Србији, када су Либерална и Радикална Странка пружиле једна другој руку и ступиле у Савез, заснован на овоме „Споразуму“, који ради његове историјске важности, скоро цела изнесмо. Тешка искуства и једне и друге странке; патње појединаца и читавих странака; голема искушења, којима је подлегао и цео народ, услед осионе политике за ових пет година, која је, после једне „буне“ (1883), жалосно крунисана и једним овако несрећним ратом, најзад су привели прве људе у разлог и да размисле: куда све ово води Док се, - с једне стране настрана политика једне малаксале странке, која се само по цену великих и општих жртава на власти одржава, рађа једно зло за другим; дотле, с друге стране, свеже силе скоро це лога осталог народа, које су концентрисане у обе опозиционе странке, посебним, а уз то паралисаним радом, трошиле су се узалуд, без икакве користи за земљу. Време је било, да се и на једној и на другој страни, и код Либерала и код Радикала, помисли на други какав пут и начин, који би осигурао земљи же _ љене успехе, а и те саме Странке поставио у бољи, сношљивији положај, у колико је то у оно време у опште било могуће, најпосле даље гледање како једно по једно добро земаљско пропада, а без озбиљна покушаја да се расулу стане на крај, граничило би веб на непатриотизам, ма да прошлост Либералне странке, као и по следње жртве Радикалне странке, заклањаху и пред садашњошћту и пред будућношћу и једну и другу од тога прекора у буквалном смислу речи, =

Било то како му драго, Споразум од 6 априла 1886 сведочио је: да се у духовима извршио један озбиљан процес, који је у својој крајњој консеквенцији значио да се дошло до уверења: да се овако даље не може!

И влада је сад морала рачунати са створеним положајем, на који је савез либерално-радикални ударио свој нови печат. Влада је знала, да јој се сад ваља понети са целим народом; али она је

! Због строгога надзора над листовима опозиције, ови су, после појаве, мењали и називе: „Нова Уставност“ (место „Уставност“), „Први“, „други“ „Одјек“.