Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

306 жив. ЖИВАНОВИЋ

Влада је стајала под еклатантним изборним поразом; али она“

није ни помишљала да иде. Она је смерала нешто. Али шта» · Ни наименовањем Краљевих посланика, указом од 5. маја 1886. није владина ситуација поправљена. Читава четвртина нових на: именованих чланова скупштине, са изабраним напредњачким посланипима, није ипак могла бројно дати већиву влади Милутина Гарашанина.

Једно „корегирање среће“ лебдело је у ваздуху. Нешто ће се, по ошштем уверењу, морати догодити, па да влада ловрати какву такву равнотежу у Скупштини. Али како»

Најзад званичне новине објавише указ од 11. јуна, којим се Народна Скупштина сазива на дан 30. јуна о.г. у Нишу, сутрадан по Петрову-дне.

У заказани дан и сат били су сви изабрани и наименовани посланици у порти Саборне нишке цркве, уз коју је стара, двоспратна школска зграда нишке основне школе, у којој ће се, као и ранијих година, држати састанци скупштински. Свака је страна сматрала за дужност да буде пунобројно на месту првог дана скупштинског.

Никоме није ни на ум пало, да са буди чим злонамерним доведе у везу аудијенцију, коју је то јутро, и то рано у 8 сати, са више угледних посланика имао Тодор Туцаковић, изабрани посланик Крагујевачки. Краљ их је нарочито звао к себи ==

гујевачке гимназије, био је указом од 14. маја бачен за директора ниже гимназије у Врању. Ваља додати, да је Сима Живковић у Крагујевцу од почетка своје професорске каријере, и који је идуће године (1987) навршавао године службе за пензију. Сам Краљ Милан је, у прилици говорио, да „не може да замисли крагујевачку гимназију без господина Симе“. И тај је сензациони премештај извршен у сред рада око завршних годишњих испита и испита зрелости, јер је био крај школске године. А зашто је премештен директор Живковнћ2 Само за то, што је гласао за својега многогодишњег пријатеља Тодора Туцаковића, који је и изабран у Крагујевцу. И када је, идуће године у новембру, Сима Живковић _тражио „безусловно џензију, и при промењеним приликама, и по закону и добио, он је се изразио: „Немам своје деце, ђаци су ми били моји синови, радо бих и даље радио у школи и могао бих радати, али нећу под старост да дочекам, да ме којом идућом приликом понова гони у Загечар или Неготин, који од оних, које сам ја негда вукао за уши!“ У Крагујевцу је оставио велики и поштован спомен покојни Сима Живковић (умро на Васкрс 1900 године), јер су све веће задужбине, Гушићева, Крстићева и др. постале заузимањем његовим и саветовањем завештилаца. „Гушићева Задужбина“, Женска Учитељска Школа у Крагујевцу, када је отворена, има за своју организацију да захвали Сими Живковићу. Он је, после стављања у пензију, био дуже времена бесплатни управник те школе.

Ето таквог човека, премешта Министар после избора 26. априла 1886. Једнога професора природних наука бацају у поштанске кондуктере. Старог, многогодишњег професора и ректора Богословије Живојина Јовичина (доцније названог архимандрита Кирила) премештају за вероучитеља у Зајечар. Архимандрита Нићифора Дучића, управника Нар. Библиотеке, отпуштају са петнаесто-дневном платом „један пут за свагда“ (15. маја). Најпосле старог одличног Начелника Министарства просвете Јосифа Пецића стављају у пензију (18. јуна), и т. д. Сви ови примери тичу се људи, који су били либерали, јер су радикали онда још у опште мало и имали људи на положајима. Редакција партијских листова њихових: „Одјека“ и „Самоуправе“, била је главно надлештво, око кога су се први људи савијали, у колико су припадали вишој интелигенцији.