Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 307

Једновремено са том аудијенцијом, између 8 и 9 сати пре подне, док су се посланици шетали по порти и по школском дворишту, бануше мећу њих полицијски органи, писари и жандарми и један известан број, по списку, посланика потражише, јер се већ тачно знало да су они ту. Одабраше, њих шесторицу на број, са пуном оружаном пратњом, кроз сред чаршије нишке, отерају у Начелство, ту их претресу, посланичка им пуномоћија одузму, и одмах онако с места, стражарно упуте свакога у свој крај. Једном од њих, Жив. Величковићу одузме полиција и 8 динара, на име дневнице жандарму, који ће га стражарно спровести до Књажевца.

Извршен је један акт насиља. Полиција је, по наређењу Министра унут. дела, узела на се власт саме Народне Скупштине и њеног Одбора за оверу (верификацију) посланичких пуномоћија и таман онај сувишак опозиције, учинила за владу безопасним.

Док се овај лом вршио око Народне Скупштине, Краљ је проводио своје козерије са Туцаковићем и осталим посланицима, _који су били на аудијенцији. „Жалим што нисам ту био, говораше по томе Тодор Туцаковић, и би се силом одупро овоме насиљу, па куд пукло да пукло!“ Ово је и писац ових редака слушао и чуо.

· Али, битка за владу је била добивена. „Видело“, орган Напредне Странке, објаснило је ситуацију, на свој начин, који кулминира у наслову тога објасњења, назвавши похватане и отеране посланике: „Посланици испод крушке“. Само се неком врстом шегачења и могло говорити о томе парламентарном чуду, од стране владина листа; јер се каквим законским разлозима то није ни могло ни смело правдати. Међу одведеним и протераним посланицима било је и таквих, који су од стране самог министра унутрашњих дела били уведени у први посланички списак, који тај Министар, после свршених избора, увек по закону спрема за Народну Скупштину. Али „виши разлози“ учинили су да се ипреко тога пређе. После заведене праксе из 1882 године, када су у Скупштину ушли „двогласци“, и ова нова пракса у Нишу, после.четири године, ни мало не изненађује.

Први резултат овога атака на имунитет посланика и на конституционална права скупштинска, био је састав верификационог одбора, за преглед посланичких пуномоћија. Одбор је био искључиво из чланова Напредне Странке, и никога није изненадио њеРОВ извештај о посланичким изборима и пуномоћијима.

Извештај је означавао као неправилне изборе, не мање но њих 26 посланика, који се по пословнику одмах искључују из скупштинског рада. Међу ових 26 оспорених избора 15 припадају либералној странци, 10 радикалној, а само 1 напредној странци. Да је ово последње био само обичан маневар, како се, бајаги и избори владиних приврженика ниште, то је без даљег објасњења очевидно.

Тако је рачун чист као што је и прост: 25 чланова опозиције искључује верификациони одбор, 2 београдска посланика, оба опозиционари, такође су, до даљег решења, искључени из гласања „док се не изврши извиђај“ о београдском избору, и 6 олозици-

20%