Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

| | а 1 |

312 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

и та тешка времена и ти неуспеси, како с поља тако и унутра, | чине саставни део политичког живота Србије и Српског Народа, па тим самим и предмет сваке Политичке Историје. И у колико су те периоде политичке пометње биле дуже и теже, тада јеим потреба, да се и Историја њима бави у толико више.

М.

Поратне српеко-бугарске куртсазије. Целокупно је држање Напредне Странке и владе из њене средине, заједно са Краљем а то се онда називало држањем Србије — према Бугарској врло карактеристично и врло упорно. МИ после свршенога рата, и створенога положаја услед претрпљеног пораза, влада српска није попуштала у своме упорству. Ми знамо, да је уговор о миру закључен на неутралном земљишту, у Букурешту; да је сам уговор о миру лаконски кратак и без садржине, сем што констатује да се између Србије и Бугарске васпоставља стање, које је било до рата; да и сам тај уговор није Србија закључила са представницима вазалне кнежевине Бугарске, већ са представницима сизеренске Турске. Бугарима је остављено да се — поред Ист. Румелије — задовоље оним што су учинили од 2 до 15 новембра и са звоном пиротске цркве, које су однели у Софију да им објављује њихову необичну изненадну сливничку славу. Сасвим је, онда, доследно и логично да је и последња престона беседа испала у томе упорном духу према Бугарској.

На жалост, то све није ништа изменило на фактичком стању ствари, створеном овим фаталним ратом. Рат је, међутим, био и прошао; а повраћени мир имао је и своје захтеве у опште, поред захтева, које собом доноси и непосредни суседни додир две државе.

Ваљало је, дакле, како тако, премостити провалију поред које је стојао мрачан натпис „Сливница“, и међусобни живот увести у редован колосек.

__То је најзад и учињено. Бугари су и овде имали да учине извесну концесију. Ровито стање и у њиховој рођеној земљи, после преврата и збачења Батенберга, налагало им је сваку обазривост.

Октобра 13. ове 1886 године састављен је и потписан у Нишу „протокол“ између српског Министра спољ, послова Франасовића Ти изасланика бугарске владе др. Странскога, којим се васпостављају дипломатски одношаји између Србије и Бугарске.

Тај је „протокол“ имао следеће тачке:

1. Влада бугарска сажаљева догађај бреговски и утврђује се начин поравнања за спорно место,

= 2. Образоваће се у року од два месеца мешовита комисија за проучавање трговинских односа између суседних држава, а за шест месеци да-се закључи уговор;

3. Влада кнежевине Бугарске обавезује се, да српским поли-

| тичким емигрантима забрани пребивање од 60 километара дуж