Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 818

«српске границе и да украти сваку акцију њихову:, која би била _ управљена—нротиву—редља—и—мира_у Краљевини Србији. Са своје стране, влада краљева узима исту обвезу односно бугарских политичких емиграната, који би се налазили на земљишту Краљевине; и

4, Бугарска се обвезује на брзо и једновремено довршење своје пруге: Вакарел — Софија — Цариброд, кад и Србија доврши своју пругу Ниш — Пирот. | — ;

__Овај споразум ступа у живот одмах чим се потпише.

После потписа овог протокола, Краљ је у свечаној аудијенцији примио бугарског изасланика др. Странског. _

Редовни одношаји између Србије и Бугарске беху тиме васпостављени. МИ сада би још само могло да се постави питање, које се само намеће, на име: Зар све ово није могло бити и без оног крвавог уметка, који је у историји понео назив српско-бугарског рата ер петине пена == и

М.

Пад напредне странка и владе. Догађаји од промене владе у марту и од избора у априлу ове 1886 године, били су последња усиљавања Напредне странке за самоодржање. То усиљавање било је у толико теже, што је падало посла једног несрећног рата, и што се у продужењу догађа после већ пуних шест година једнога режима, који је оставио дубока трага у души народној, коме се додијало сносити га, а без наде на његов престанак, а још мање на његову поправку, јер га је све до сада стално и упорно држао сам Краљ Милан. У основу узевши, цело доба напредне владавине од 1880 до сад, и није ништа друго, до лични режим Краља Милана Обреновића [У. Напредна Странка, на жалост, била је у свему томе само одговорни јемац и платац; али ми нисмо више далеко од времена, када ће и главни виновник свега — сам Краљ имати да одужи дуг за све до сада.почињено у Србији, противу чега — а то ће рећи против воље, силе и моћи Краљеве — није ништа помагало. Није, видело се, помогао ни савез и споразум опозиционих странака либерала и радикала. МИ ако су ове две Странке на изборима победиле, ипак су Краљ и Влада нашли начина, да ту победу опозиције потпуно паралишу. Томе је доказ све оно што се догодило у Скупштини 30 јуна, и у току јула ове год. Напредњачки режим није, дакле, ни сам собом био више способан ни за какву регенерацију. Остала је још једина нада, да умре каквом изненадном напрасном смрћу; а то је могло бити опет једино од руке, која је тај режим створила и тако дуго подржавала. Рука Краља Милана подигла га је, она га је проводила

! Под српским полит. емигрантима, разумеју се личности из „Тимочке буне“, које су, осуђене на преком суду у Зајечару 1888., пребегле у Бугарску, и искључене из помиловања од 1. јан. 1886. — Бугарски су пак пол. емигранти из доба збачења кнеза А. Батенберга у истој 1886. год.