Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 317.

Тако је дошло неочекивано, и за ширу публику немотивисано, до једне напрасне кризе, чији је резултат био: пад владе Милутина Гарашанина, а са њоме и пад Напредњачке Странке, у очи дана 1. јуна 1887. године, кога је дана образовано од здружене опозиције ново Министарство.

Мржња која је, пре тога историјског дана, планула између Краља и његовог првог Министра, надживела је овај дан, и доцније дошла до јавног израза у једном новинарском дуелу, када су се, Краљ (кроз „Нову Слоб. Пресу“) и Министар (кроз „Видело“) узајамно не само јавно критиковали, но и окривљавали 32 извесне догађаје из сад завршене седмогодишње напредњачке владавине, у којој је М, Гарашанину, и по времену и по положају, припадала једна од првих улога.

Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина, кнез Михајлова првог Министра, по општој оцени оних који су га ближе познавали, имао је, као човек, веома добро срце.' Као политичар, он је био жртва својих амбиција, а у вези са тим и свог положаја, који је од њега, и као вођа своје странке и као првога министра, тражио. мере, које су га учиниле непопуларним, толико, да је улична гомила, после промене владе 1. јуна о. г. камењем обасула његову кућу у „Кнез Михаиловој“ улици, на шта је Гарашгнин, као артилеријски официр по позиву, одговорио пуцњем из револвера, при: чему је један од демонстраната, срећом мало, и рањен.

У напред поменутом новинарском дуелу са Краљем Миланом, о коме бе бити реч у књ. Ш. овога дела, Милутин Гарашанин је ипак доказао, да је унук Хаџи-Милутина Савића, кога су Обреновића катане у потери стигле и убиле 1842 године, за време буне, чији је резултат био прогонство не само младог Кнеза Михаила, но тиме и династије Обреновића. Ова је породица Савића, доцније назватих „Гарашана“ (по селу Гарашима у срезу јасен. окр. крагујевачког, где им је старина) заслужна из доба нарочито другог устанка. Када је, за време једне раније буне, кућа њихова у Гарашима спаљена, кнез Милош им даде ново насеље код Гроцке, од када и цела породица добије тамо име „Гарашани“, које је са три личности (дедом Милутином, сином Илијом и унуком Милутином) прешло и у историју.

! Писац је само једном, на слави у кући Љубе Ковачевића, говорио са Ми– лутином Гарашанином, при чему се дошло на причање извесних пишчевих сазнања, која је он знао од свог оца о Гарашинима, док су још били у свом родном месту Гарашима, које је село суседно са Живковцима (у окр. рудничком) где је старипа · породице и место рођења писца о. р.