Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ЈОВ. РИСТИЋ И КРАЉ МИЛАН (У 1886.)

Мало је државника у Србији, који су тако дуго и на тако важним положајима били, као што је то био Јов. Ристић, Већ из излагања политичких догађаја у књ. [и овој, до сада, види се ко лико се од 1859., а нарочито од 1867. постепено истиче личност Ристићева. И у династичним кризама 1868., а и доцније, Ристин има пресудни утицаја на догађаје, који су нераздвојни од династије Обреновића. То би био разлог, да се очекује, ако не захвалност — ма да династије нису никад никоме захвалне — а оно бар достојна предусретљивост, од стране Краља Милана, у чију владавину падају највећи део Ристићевих трудова, као државника.

Међутим у одношајима Ристићевим према Краљу Милану, као што догађаји најјасније показују, о свему може бити пре говора, само не о каквој трајној Краљевој захвалности. Кад се одбију извесне свечане манифестације, у даним важним приликама, у облику писама владаочевих или у облику одликовања, свеколико остало понашање Краља Милана према Ристићу, не само да се не може назвати пријатељским, него је управо непријатељско. Ристић је призиван и консултован само у приликама велике нужде; али Краљ је, понајчешће, учинио противно тим саветима, а најпријатније му је било, ако није морао поверити власт Ристићу, или ако му је то после 1880. године — и поверавао, било је само; за кратко време, као што му је у истој увек радо сметао и до 1880.

Упитан једном од писца: зашто њега оба последња Обреновића (Милан и Александар) тако не маре, управо мрзе» — Ристић је одговорио: „Не знам ни сам, ваљда по оном општем правилу, да свака пупила мрзи своје туторе, мрзе и они мене; али то мене, у опште, не обеспокојава.“

Остављајући све перипетије ових одношаја из ранијих времена, обухваћених у Књизи [ и следећих од 1878. па све до ове 1886. год. и даље, до смрти Ристићеве, ми Пемо се овде уставити на једном писму Јов. Ристића из ове 1886. које је он писао из Беча Краљу Милану у Глајхенберг, где се Краљ бавио па опорављању, док се Ристић враћао из Рајхенхала, све то у лето ове године.