Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ЈОВ. РИСТИЋ И КРАЉ МИЛАН 323

своју моралну позицију као и у свој државнички положај — према једном незахвалнику, какав је већ био у својим осећањима и назорима превртљиви Краљ Милан. ' ;

Многи су савременици живели у уверењу, да је Ристић некакав особити династичар. Он је, међутим, био у начелу монархиста; а исто тако у начелу је желео да је ваљала пријатељства династија, за чије је одржање он не мало допринео. Али он зато није био слепи партизан и трпељиви сносилац превртљивих ћуди једнога Краља Милана, коме Ристић није никада остајао дужан, кад год би он правио своје напрасите испаде, бацајући се и клеветама на људе, који му нису за то дали повода ни основана разлога.

Краљ Милан је знао тачно, да у Ристићу има једног постојаног противника, који му је био у толико неугоднији, што је увек са достојанством одбијао све инсинуације краљеве. Али Ристић није своје незадовољство према оба Краља — Милану и доцније Александру — вешао на велико звоно, није га проповедао по кафанама (у које није никад улазио), ни иначе. Али у толико је јачи његов отпор лично и непосредно, кад је ваљало парирати одмах и на делу буди који хитац краљевих „копаља“, о којима се и у овом писму говори. Да су и Радикали знали ма и десети део од овога, они би сасвим другим очима гледали на Ристића, и ако би имали да бирају, с ким ће се од њих двојице алирати, они би тб без сумње учинили с Ристићем, у свима толиким приликама. Међутим, они су се с њиме алирали баш у ово време (1886) па и тај се „Споразум“, као што ћемо видети, свршио напуштањем од стране радикалне са поводљивости према Краљу Милану и његовим сумњивим понудама власти.

Но да радикали буду прелашћени овим понудама, они треба да прво уђу у један нови однос према Јов. Ристићу и Либералној Странци, однос, који ће посведочити беспрекорну лојалност Ристића као државника, али који бе кроз кратко време бацити јасну светлост и на непоуздање тога односа, уколико је он лежао и на Радикалној Странци.

Овим прелазимо непосредно на конкретан израз тога односа: на Савезну Владу. |