Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА.

ЈЕ

Први дани, први догађаји. Министарство, које је на непуну годину дана после предњега писма образовао Јов. Ристић, на дан 1. јуна 1887 године, понело је име „Савезне Владе“. Оно је састављено из Либерала и Радикала, а на основу „Споразума“ обе странке, закљученог 6. априла прошле године.

„Лични састав ове владе био је следећи:

Председник и министар иностраних дела Јов. Ристић председник Мин. у пензији, Мин. унутр. посл. Радивоје Милојковић члан Држ. Савета, просвете и цркв. послова, Алимпије Васиљевић члан Држ, Савета, правде Јов. Авакумовић члан касације, Мин. грађевина Пера Велимировић инжињер !. кл. Финансија др. Мих. В. Вујић проф. Вел. школе, и мин. привреде Светоз. Милосављевић проф. у пенз.

Прва четворица су припадали либералној, друга тројица радикалној странци; а после три дана наименовани мин. војни, био је четврти радикал у влади, Сава Грујић, тада посланик у Петрограду.

Краљ Милан је, у оваквим приликама, радо прибегавао познатом макијавелистичком правилу: „Подели па владај“. Тако је он радио 1880. када је предао владу Младоконзервативцима, а њихове савезнике у опозицији, Радикале оставио напољу. Сад је покушао то исто, и понудио састав владе Јов. Ристићу, но да је он састави само из либерала. Ристић је био и сувише мудар да наиђе на ову трулу даску, а сувише лојалан да прекрши „Споразум“ од прошле године. Како је у народу жељена промена, нема сумње да би у јавном мишљењу и овога пута повољно било примљено и чисто Либерално Министарство; ово у толико пре, што би оно дошло после седмогодишње тешке напредњачке владавине, а и с тога, што радикали беху још под притиском догађаја из 1888 године, који је толике људе стао живота, слободе и отаџбине, и чије је последице Радикална Странка испаштала све до почетка прошле 1886 године. Познато нам је, како је у марту прошле (1886. године) силно одјекнула вест, да Ристић саставља нову

владу.