Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА "ВЛАДА 325

Али сви су ти обзири од стране Либерала одбачени, пошто је прошле године закључен позната „Споразум“ за заједничку акцију: „да у садашњим тешким приликама — како се вели у мотивацији „Споразума“ — све партијске тежње и правци треба, за срећу Отаџбине, да се зближују и сусретају у једној општој народној струји, у којој би српско родољубље одржало претегу над страначким гледиштем....“ Јуна првога 1887. год. дошао је моменат да Либерални прваци искупе овај завет, на који су ставили своје потписе.

ИМ искупили су га часно. Јов. Ристић се прими састава новог Министарства, али под два услова: да у Министарство уђу и Радикали, и да Савезна Влада прими и руководи послове земаљске на основу принципа стављених у „Споразуму“. У преговорима се за састав владе пође и даље и услови се, у оквиру „Споразума“, и нарочити пословно-политички програм, који ће се и владаоцу поднети, и на који он има да даде свој пристанак. Тај ћемо програм изнети мало даље.

Сутра дан по образовању новог Министарства, 2. јуна буде објављен указ, којим је рашчишћена дотадашња парламентарна ситуација, и истим се указом наређује: 1. да се садашња Скупштина распушта; 2. да се не врше извесни накнадни избори одређени у дане 4 и 22 јуна; и 3. избори народних посланика наредиће се другим указом у времену прописаном другим одељком члана 78 Устава земаљског.

Најпосле пречишћена је још и последња последица од српскобугарскога рата: Указом од 10. јуна укинуто је ванредно стање и преки суд, у Пироту и пиротском округу, заведен 15. дец. 1885. године, и све се у том крају враћа у редовно етање.

12. јуна краљ Милан објави прокламацијом, да за кратко време одлази из земље — у Беч, одакле је се вратио 24. јуна. Тек доцније, када се сазнало за злогласну тајну конвенцију, био је разумљив и овај пут краљев; али у ово време нова влада није знала за постојање те конвенције, па ни за прави циљ краљевог пута, који је био, без сумње, у циљу правдања последњих промена у Србији. Краљ Милан је, већ од пре седам година био вазал ћустро-Угарске. ж

Један прави оркан од одушевљења у целој земљи поздравио је долазак нове Савезне Владе на управу земље.

Небројене депеше донеле су у Београд поздраве из свију важнијих места, било на адресу председника Министарства Јов. Ристића, било на адресу министра П. Велимировића, у то време најистакнутије личности у Радикалној Странци. У свима тим поздравима изражавана је двогуба радост, са пада напредњачке и доласка Савезне владе.

У варошима су настала дотле нечувена весеља народна, исти-. цале заставе, свечани походи са развијеним заставама, јавне гозбе