Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА | 327

притиска, после кога је народ „одахнуо“, то ће рећи дао израза својем дугогодишњем трпљењу и патњи и својој елементарној срџби и тако дуго потиштеној правди.

Као појазу недопуштену у једној правној земљи, а и као опасност, која поред тога што је угрожавала појединце, доводила је у незгодан положај и саму владу, која га доиста није желела, влада је својим мерама ускоро и зауставила несрећни „Народни одисај“... · -

Одмах је приступљено смени компромитованих чиновника по свима струкама, нарочито у полицији, која је, по сили политичких прилика, постала у народним очима носилац и извор многих зала. Да се оставе на страну појединачне патње чланова опозиције, за време владе Напредне Странке, сваки општински и скупштински избор за ових седам бурних година, били су праве политичке битке, У којима је опозиција, успевала или подлегала, увек плаћала скупо. Све се то у души народној гомилало годинама, и многа, по себи. прекорна и недопуштена појава, налази и свога објашњења.

(Све тешкоће, које су, на тај начин „оздо“ потицале, нису биле ни мало мање од сталних опасности, које су за Савезну Владу. сваки час и „огго“ могле доћи. Краљ Милан је, у току минулих седам година, избацио из руку све своје карте. И нема сумње, не без нужде, или у једном наступу гњева и ке са радошћу позвао. је опозицију, и то здружену двогубу либерално-радикалну опозицију, на власт.

Узимајући у обзир, поред његове превртљивости и видне тежње за личним режимом, и сталан познати краљев отпор према свакој кристализацији јаче политичке организације у земљи, од које је он стално зазирао, ваљало је свима политичким људима, а нарочито Радикалима и Либералима, бити од Краља на опрези, на влади ништа мање но у опозицији.

Уз то је нова Савезна Влада имала племениту амбицију, и тврду решеност, да се кида са много којечим старим и дотра“ јалим, и да се — после тешких и несретних искустава из најближе прошлости — јавни, државно-правни поредак заснује на солидним установама, које би, поред зајамчења правилнога тока ствари у јавном животу, спречиле и онемогућиле повраћај доскорашњих незаконитости и искушења. Та је тежња нове Савезне Владе изражена веома одређено у „Споразуму“ од 6. априла пр. год, њу су не мање јасно изразили и представници здружене опозиције и у прошлој Скупштини у адреси мањине. Сад је дошло време да се то приведе и у дело.

Нагли и неочекивани долазак опозиције на управу земље, и појмљива радост са тога срећног догађаја, није ипак учинила да се изгуби присебност, и да се на извесни начин не огарантује и успех нове владе у даљем њеном делању.

С тога је Јов. Ристић, кога је Краљ позвао да образује нову владу, пре него што ће дати пристанак да прима тај мандат, У споразуму са првим људима обе савезне странке, саставио и поднсо