Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

328 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Краљу нарочити Програм, који намерава нова влада да оствари. Програм је тај састављен такође у оквиру „Споразума“ од 6. апр. пр. год. и садржавао је ближи задатак нове владе. Краљ отпустивши напредњачко министарство М. Гарашанина, и позвавши опозицију на владу, морао је и сам сматрати, или се чинити да сматра: да је посве природна консеквенција да ова влада хоће да има свој Програм, који је у главним потезима, обухватао све гране државне управе, при чему је промена Устава заузимала прво место.

У исто време када је Краљ потписао указ од 1. јуна о образовању нове владе, он је и на њен „Програм“ ставио свој потпис.

Тај програм, под потписом Јов. Ристића, гласи:

Господару,

Дозвавши ме к себи, благоволело је Ваше Величанство измењати са мном мисли о садашњем стању наше земље, и препоручити ми, да у кратким потезима, обележим правац, да се олакша њен положај, коме, по сагласном нахођењу, требају озбиљна побољшања. Ваше Величанство желело је, да ја за правац, који предложим примим и одговорност. | Следећи високом налогу В. В. ја имам част дати израза убеђењу своме, да садашњем стању наше отаџбине требају побољшања брза, свестрана и темељна, како у погледу на њене одношаје спољашње, тако и унутрашње.

Ја сам већ био слободан изјавити, да се имају одржати добри одношаји онде, где већ постоје, а исправити онде, где су поремећени, руководећи се сталном народном политиком.

У овоме другом погледу, била би, по моме мишљењу, потреба прве врсте да се, без одлагања, учине кораци, који би влади В. В. могли осигурати поверење царско-руске владе, а'В. В. и Србији одржати благовољење Њ. В. Цара Александра (Ш).

Био би задатак владе В. В., да промишља о најпречем путовима, да се та циљ постигне: а ја бих узео слободу, да још сада означим један неизоставан потребан корак. Колико је мени познато Русија је у нашем црквеном питању заузела гледиште, по коме би се у Русији сматрао повратак Митрополита Михаила у његове пређашње дужности, као специјално задовољење, које би се дало верозаконском осећају народа руског. Овај чин био би кадар отворити врата даљим корацима, који би били подесни, да потпуно поврате старе, традиционалне одношаје, који су вазда постојали између наше отаџбине и велике словенске државе.

У опште, садашње стање државе, посматрано ма са кога гледишта, препоручује влади српској заповеднички, да са свима силама одржава најбоље одношаје, а нарочито са суседним државама. |

Побољшање економског и финансијског стања заузима прво место у реду унутрашњих задатака владиних. За подизање економског и финансиског стања, морало би се, пре свега, најживље настојавати: 1., да се закључе трговачки уговори са суседним др-