Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

; САВЕЗНА ВЛАДА 329

жавама: Турском, Румунијом и Бугарском; и 2, да се већ свршена железничка пруга Ниш — Солун што пре преда саобраћају.

Било би неправедно мислити, да се побољшање и економског и финансијског стања може постићи само једном, ма каквом мером. Оно изискује свестраних стручних студија, којима би се нова влада морала предати без губитка времена. Ну има двоје, што би се још сада могло обележити као опште правило на овом путу: 1, да се учини крај даљем задуживању како државе, тако и општина, које су такођер узеле пут опасан по економски развитак земље; и 2. да се буџет државни сведе по свима струкама, не. изузимајући ни војну струку, али задржавши у сваком случају садашњи кадар официрски. Ближе опредељење о редукцији војеног буџета, морало би се оставити стручним људима, као што би стручни људи у опште имали бити позвани да још испитају: !., колики је, и где, најпотребнији број чиновништва; 2., која су уређења непотребно скупа, која су звања, које ли установе, и у колико, од већег терета, но од користи за државу; 8. до које су мере потребне установе: жандармерије, пореских надзорника и дипломатских посланстава.

Не мање имала би се обратити строга контрола на тачно и верно прикупљање државних прихода, јер се са основом мисли, да су државни доходци већи, него што у државну касу утичу.

(Сад долази веома важан пасус Програма, којим се истиче неопходност Уставне промене, но тај ће пасус овде бити пређен, пошто ће понова бити садржан у другом једном владином акту, одмах за овим).

„Идући овим путем, је сам убеђен, да би влада краљевска прибавила Србији: Мир с поља, мир унутра, мир у цркви. Такав резултат био би за престо В. Величанства славан, за Србију користан, а за Владу краљеву частан и поносан.

„Али, да би влада имала рачунати на овако сјајан успех, она би морала бити у својим предузетцима постојана и издржљива, потпомогнута високим поверењем Вашега Величанства, а у својим одлукама не би сусретала других ограничења, до оних, које јој полажу Устав и Закони земаљски.

„Имам част бити В. Величанству

1. јуна 1887 слуга понизан

Београд | · Јов. Ристић с. р.

„Пристајем да се овај програм врши, но односно повратка 6. Митрополита Михаила у његове пређашње дужности, да се ствар одложи до краја Августа! месеца ове године.“ «

1. јуна 1887 Милан. с. р.

1 Август је већ давно био прошао, а повратак Митрополита Михаила није се догодио. Краљ је томе био увек противан. Но влада је ипак успела, да се поправи једна неправда, тиме, што је указом од 1. нов. 1887. одређена — у 1881. опузета — пензија Митрополиту у 10.000 динара; а уједно и владикама: Виктору, Мојсеју и Јерониму по 5.000. Тако су представници старе јерархије били бар материјално обезбрижени, до каквих бољих прилика за њихов повратак на канонска права.