Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

330 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Програм овај, дубље посматран, поред изражених намера за унапредак, има свој смисао и према прошлости. Он је оштра кри- | тика свеколике досадашње и унутрашње и спољне политике, па и самог владаоца и његовог понашања према владама.

Јер шта друго имају да значе завршне речи програма: „ла у свима својим одлукама (влада) не би сусретала других ограничења, до оних, које јој полажу Устав и Закони земаљскиг“ — ако нем

ограду, противу мешања владаочевог у послове владине, која до сада нису донела никаква благослова ни земљи, ни владама, које су се, за минулих седам година, ма да су биле из једне и исте странке, на управи земље мењале, све до 1. јуна о. г. О тајној конвенцији са Аустро-Угарском из 1881. год. представници опозиције, сада као чланови Савезне Владе, нису ништа знали, да би се ограда од „других ограничења“ на њу могла односити,

Краљ Милан био је довољно бистар да је то увидео, па ипак је на програм пристао и свој пристанак потписом утврдио — са каквим изгледом у држање дате Краљевске речи, то ће догађаји

показати.

П.

За промену Устава. — Већ у идућем месецу јулу видимо прву консеквенцију тога Програма и владине решености да по њему живи и ради.

18. јула 1887. године одржана је важна Министарска седница, под председништвом Краљевим, када је, на предлог Председника Министарства, приступљено првом кораку за Уставну реформу. Решење Министарског савета, о образовању Уставотворног одбора, објављено је у званичним „Српским Новинама“ бр. 160. од 24. јула у целости, и, ради његове важности, преносимо га овде. Овај „Протокол“ гласи:

„Седница Министарског Савета, под председништвом Његов. Величанства Краља, одржана 18. јула 1887.

„Присутни сви министри.

„Председник Министарског Савета, господин Јов. Ристић, подсећа Мин. Савет, да се у Програму, који је он имао част поднети Њ. В. Краљу и за њ добио 1. јуна о. г. највише одобрење, налази и важна тачка о ревизију државног Устава, која гласи:

„После финансијског питања, долази на ред и питање 0 Уставној ревизији. Оно је тако много претресано, да је излишно да улазим дубље у доказивање, да се дојакошња система земаљске управе потпуно исцрпела, да културни напредак државе тражи, да се прелазни Устав од 1869. године преда историји, па да се замени Уставом, који би садржавао потпуније уставне гарантије у сваком погледу. Ограничићу се само да поменем, да би се за умирење јавног мишљења, имао саставити Одбор из представника свију политичких праваца, да припреми пројект, који би се, пре него што се узме у даљи поступак, поднео на претходну оцену