Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА : 351

Вашем Величанству. Ова би журност била потребна и с тога, што би се тиме дао доказ, да влада искрено мисли приступити новој системи унутрашње владавине. |

„Две главне побуде крећу народ да тражи Уставну ревизију: 1., потреба јаче контроле над управом земље, јер се мисли, да терети, које народ сноси, и који непрестано расту, дају Народном Представништву право, како на веће учешће у државним пословима, тако и на јачу контролу над управом земаљском; и 2., потреба јаче личне и имовне безбедности, почем се садашње гарантије сматрају као да су јако ослабиле.

„Исто тако није потребно да напомињем, да ревизија Устава има бити извршена у духу умерености, не вређајући владалачких прерогатива, које призвају Устави свију напредних држава“.

Господин Министар Председник — вели се даље у Протоколу — предлаже, да се сад, пошто су се господа Мивистри У својим пословима оријентовали, учине први кораци, који би били потребни, да се може приступити припреми, за извршење овога важног задатка, који је влада на себе примила.

У то име он држи, да би био најподеснији пут, да се избере један Одбор од 15 до 90) чланова, коме би се поставио задатак, да припреми предлог новог Устава, који би за тим влада узела у претрес, и уколико би нашла, да може за њ примити на себе одговорност, поднела га Њ. Величанству на највишу оцену, а за тим поступила даље, као што прописује устав земаљски. Да би Одбор. за ревизију Устава могао свој задатак извршити потпуније, и да би могао својим радом, у колико је могуће, довести у склад разне политичке правце у земљи, господин Министар Председник предлаже, да се одбор састави из познатијих и виђенијих представника свију у земљи признатих политичких праваца.

Министарски Савет, оцењујући предлог господина Министра Председника, усвојио га је у свима тачкама, и решио:

Да се предложени Одбор за ревизију Устава састави из 16 чланова, а у тај одбор да уђу ова лица:

Господа, Гл, Гершић професор Велике Школе; Димитрије Радовић председ. Касационог суда; Ђорђе Ценић председн. Држ. Савета; Ђ. С. Симић дипл. агент на расп., Ђорђе Павловић изванредни посланик и пуномоћ. министар у Риму; Јов. Белимарковић, генераљ у пен. Јов. Авакумовић мин. правде; К. Протић генерал у пенз., К. Таушановић директор Задруге за потпомагање и штедњу; Љуб. Каљевић изванр. посланик и пуномоћ. министар у Атини; Милан Богићевић изванр. посл. и пуномоћ. министар у Бечу; Мих. Кр. Ђорђевић јавни правозаст. Милан Ђ. Милићевић библиотекар народне библиотеке; Павле Михаиловић бивши секретар министар“ ства; Стојан Бошковић члан Држ. Савета; и Стојан Марковић проф. Вел. школе.

Господину Председнику Министарства оставља се, да он овај, одбор сазове, да седнице његове отвори и објасни задатак, који

му се у дужност ставља.“ (долазе потписи свих министара).