Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА. ВЛАДА 335:

успешан и правилан ток уставног живота; он је данас вољан да исправи погрешку, која је учињена 1869. године...

„..... Ви имате пред очима свуколику слику нашега јавног“ живота за двадесет прошлих година. Испред ваших очију нису сеизмакли ни повољни нн неповољни резултати, који су се показали на пољу законодавства и управе земаљске. Је ли се могло спречити. много што шта од оног, што је неповољно, да је Нар. Представништво свагда потпуно вршило своје право контроле над одговорним органима државним, о томе, без сумње ми сви имамо своја: израђена убеђења.

„Ја се ограничавам, да обратим вашу просвећену пажњу на појаве ове врсте, уверен, да ћете ви, својим знањем и својим искуством, успети да нам помогнете, да у нове установе уведемо она. начела, која ће бити у стању, да спрече повратак недаћа, којима да учинимо крај сви смо и вољни и сагласни у толико пре и лакше,. у колико се влада трудила да овај Одбор састави из уважених. представника свију признатих политичких праваца у нашој земљи.

„Не стојећи ни под чијим утицајем у своме раду, ви ћете, поштована господо, имати одрешене руке да испитате и да учините предлоге за решење задатка, који вам се поверава на добро. земље ..

„У то име, нека вам је срећан рад!“

Ми смо изнели овде само важнија места из овог говора, у коме се Ристић и по други пут, јавља на челу Уставне Реформе у Србији; а из наведеног дела његова говора, дају се јасно оценити и мотиви за овакав корак нове Савезне Владе.

Одбор је одмах приступио свом важном задатку; а влада је стајала пред новим изборима за Народну Скупштину, пошто је досадашња, указом од 2. јуна била распуштена.

Ш.

Избори. Шта Краљ мисли о ситуацији. Савезна Нар. Скупштина.. После свога првог одласка у Беч, у јуну, по образовању нове владе. краљ Милан је понова ишао ускоро, за тим у Аустро-Угарску, Овога пута је циљ његова пута био летњи одмор у Татри у Карпатима и посета код његових пештанских магнатских пријатеља, нарочито код грофа Зичија, с којим је Краљ био у личном пријатељству. Изгледа, да је Краљ Милан српске кругове сматрао као. инфериорне за опхођење с њима, и у опште није марио за свакидашњу своју српску околину, сем, Т. 38. „личних пријатеља“ који су му повлађивали и „оданих“ људи из војске, који су га безусловно слушали, Отуда су и извесни посланици, нарочито аустро-угарски и немачки (Кевенхилер, Бреј, Хенгелмилер и Вреде) били личности, које су му, обично уз играње хазардних игара, прекраћивале време у двору. Ова је дружба Краља, дабогме, увек прилично и стајала у готовом, те је и то допринело, да је Краљ, који је био: прави расипач, који не цени вредност новца и потпуна безбрига.