Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

358 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„Ви ћете, поштовани посланици, бити позвани, да се са мојом. владом саветујете о свима овим потребама, уз које опет упоредо и нераздвојно корача и дужност, да сваки гређанин поштује закон.

„Налазим да је сувишно опомињати вас на патриотску слогу у раду на општем добру. Очекујем, да вам пође за руком дау међусобном поверењу и у договору са владом, брижљиво чувајући битне темеље државне зграде и усавршавајући државни јавни живот, одмерено и срећно, са осећајима дубоке оданости према Престолу и Отаџбини, расправите важна питања, која вас очекују...“

Дотична места Престоне Беседе су у скупштинским круговима живо коментарисана, са својих алузија, које су се могле односити на Радикале, који су негда већ имали своје пројекте Устава и свој посебни програм за реорганизацију државе, а и свој „народни одисај.“ Јер се само на тако што могло односити оно место у беседи „да сваки држављанин поштује законе,“ или оно друго место, где се посланици позивају на слогу у раду, но „брижљиво чувајући битне темеље цржавне.“ Као да су пред владаоцем све сами револуционари, и само на његово инсистирање могла су ова места бити у прест. Беседи. -

Влада, која је произашла из обе Странке, које састављају Скуп: штину, није имала потребу за овакве напомене. Министри Либерали не би то учинили веб и из самог доброг такта према другој Савезној страни, а министри Радикали не би с тога, што би то значило себе сама доводити у подозрење.

Остаје, да је краљева жеља била да се ова, и друга нека места, нађу у Беседи. У време, кад је ова беседа говорена, није још ни по Уставу ни по парламентарној пракси било пречишћено питање: је ли беседа акт владин» Министри тада нису ни потпи“ сивали Престону Беседу, као у доцнија времена. Она је носила само потпис владаочев. Но ко зна тадашње политичке одношаје, као што их је знао писац, будући и сам члан ове Скупштине, не може се двоумити у томе, да је у овој Беседи Краљу учињена по нека концесија. Они, који су то морали чинити, а то су Министри, снисходили су у овој прилици, да попусте мало, да би сачували много.

Али ћемо сад видети, да Краљу Милану није ни то било довољно. То ће се и сувише драстично показати при Адреси скупштинској..... џ

Но, пре но што пређемо на постанак и судбину скупштинске Адресе, ваља нам се зауставити на политичко-партијском механизму, којим је диригован скупштински рад. Сем што је се свака странка за се договарала у свом кругу и са својим члановима владе — уста

новљен је, у очи састанка Скупштине 14. нов., и један нарочити

„Заједнички Клуб.“ У овај је клуб свака страна делегирала по

15 чланова, и он је држао своје састанке у згради Народне Скупштине. Либерални пак чланови Скупштине састајали су се у „Великој Пивари“ и председник Либералног клуба био је проф. Велике Школе

Коста Алковић, нама већ познат са ранијих Скупштина, човек који је увек имао „куражи свога убеђења“; потпредседник је клуба био