Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА 347

Устава и 6 192 кривичног закона оптужити; тако исто, да се оптуже за иста дела и остали тадашњи чланови владе.“ Народни посланици: Павле Т. Солдатовић (либерал) и још, свега њих двадесет потписника.

Развој догађаја, који су ускоро следовали, учинио је да ова оптужба остане без последица; али она је, као посланички предлог, упућена Одбору на расматрање и извештај Скупштини. 5

ЈУ.

Крај савезне владе. Речено је још напред на своме месту, да на дан општих избора 17 септембра о. г. нису на неколико изборних места извршени избори због нереда. То је укупно, у две вароши (Смедереву и Зајечару) и у четири среза, обухватило десет“ посланичких места. По прегледу посланичких пуномоћија у Скупштини, изашао је указ по коме у горњим местима имају да се на дан 11. децембра изврше накнадни избори.

То је и извршено, и на свима изборним местима изабрани. су либерални кандидати; а у срезу нишком, који је давао четири посланика, опет је избор покварен, ко једна је страна ипак послала Скупштини изборна акта, па и сама пуномоћија за посланике, које је сматрала и ту као изабране. Са свих тих страна, и где су из бори извршени и где нису, долазиле су Скупштини многе жалбе. Оне су све, прописно, упућиване одбору за преглед посланичких. пуномоћија, да он о томе поднесе свој извештај. Ту у Скупштини. све се кретало на законском земљишту, до извештаја верификационог одбора.

Но, као што ћемо већ видети, до тог извештаја о накнадним изборима, у Скупштини није ни дошло. Догађаји, који бе прво иза. кулиса скупштинских, а по том и јавно избнти, претекли су и Скупштину и њен верификациони одбор: Радикали нису могли да. опросте Либералима овај успех, који је другу половину владе и Скупштине ослободио од супрематије радикала.

Оно, што се, дакле, — у погледу бројне равнотеже у Скупштини — у своје време пропустило споразумно урадити, сада се елементарном силином појавило, и угрозило целу ситуацију, тако жељно очекивану и тако тешко створену.

Клуб радикални први заузме положај према овоме питању. Још при првом претресу (на М саст. !. дец.) извештаја верификационог о изборима од 17. септембра, падале су већ извесне инсинуације на адресу друге стране; али тада само на чиновнике, који су се, по нахођењу радикалне стране мешали у изборе. Изјаве: Министра унутр. дела Радивоја Милојковића, да ће он то преко комисија извидети, учиниле су даље нападе безпредметним, и тада су сви извршени избори одобрени, а тиме и радикална мала већина.

Другојачији је обрт узела ствар после накнадних избора. Клуб радикални, и не сачекавши извештај верификационог одбора и решење скупштинско о томе, нађе за нужно, да постави директан