Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

-348 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

захтев Либералном клубу, да се Министар унутр. дела Радивоје Ми-лојковић удаљи из кабинета. Клуб либерални исто тако категорички одбије овај захтев. 5 :

Сукоб је, дакле, био ту. Све је зависило како ће сеон међу "клубовима, а то ће рећи међу савезним странкама, у даљем развоју, решити, и да ли ће бити потребне узајамне предусретљивости за "то, као и то: да ли се у ову, за сада унутрашњу распру две савезне стране, неће умешати и која трећа страна. Већ је лебдилоу ваздуху питање: да ли радикални клуб и за свој први корак већ није добио подстицај са те треће странег А та трећа страна био "је сам Краљ Милан, од вајкада непомирљиви н изјашњени противник радикала, а сада притајани противник правилнога рада и развоја и садашњег Савеза либерално-радикалног, како је то већ, у напред наведеном свом писму нагласио. Настало је питање: на коју ли "страну овако расположени Краљ, може навијати клубовима створену ситуацију г Е

Краљ Милан је за ову деструктивну радњу већ имао свога човека, па чак и потребан лист. То је био „Радикал“ Пере Тодоровића. А када је међу клубовима избила парламентарна криза, која је убрзо прешла и на Савезну Владу, „Радикал“ — који је у свом бр. 27. од 4. дец. под насловом „Реч с Престола“ донео онај значајан говор Краљев приликом пријема Адресе, и то у главном онако, како га је Краљ опоро и говорио — био је у току кризе необично

- видовит. У свом бр. 33. од 16. дец. у очи самога пада владе, „Радикал“ доноси чланак под насловом: „Где је излаз >“

После дугог разлагања о неприродности Савеза, и узвикујући: „Нема савеза, нема савезне владе, нема савезне Скупштине“, долази „„Радикал“ до закључка: „Једини, дакле, светао и правилан излаз зиз данашње збуњене ситуације био би: 1) Да садашња влада да оставку; 2) Да се образује нов, чисто радикални кабинет; 3) Да ова Скупштина реши само нов, неопходни зајам за покриће најпречих новчаних расхода, па да се онда ова Скупштина распусти и кроз месец два нареде нови избори, а дотле буџет да остане стари, „Али — наставља „Радикал,“ наравно све у име самосталности и независности радикалне странке“ ради чега је и постао! — али, да "би све то могло бити, да би се Престо могао с поверењем окренути Радикалној Странци, безбрижно јој поверити руковање државним пословима, садашња Скупштина (7!) дужна је да Престолу да несумњиве доказе своје лојалности, свога родољубља и своје тврде решености, да вазда остане у границама најстрожије законитости "тиме, што би с готовошћу ушла у онај ред мисли и назора, који су оличени на Престолу и освештани дугогодишњим искуством и "тачном проценом свију прилика и с поља и изнутра.....“

То су, дакле, биле концесије, које су пружане радикалима и "услови, под којима би им се дала власт. Чланак, који цитирасмо, води порекло из двора, то је сад био програм Краљев, место савезног програма либерално- радикалног.