Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

-350 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

"тога, да има да се сруши једно створено и повољно стање, и да. се жртвује извесно за неизвесно, па нису желели да се открију сувише и да кривица за све, јавно падне на њих.

У чланку „Накнадни избори“ у „Одјеку“ бр. 130., додирује «се опрезно нова ситуација, створена сукобом клубова, и указује се на „спољне и унутрашње елементе“, који „сзе вештине и сва "средства употребљавају, којима мисле да могу поткопати земљиште садашњем политичком стању у Србији.“ Не чудећи се томе, радикални партијски орган наставља: „Али нам је, вели, и чудо и жао, што се тим нападима придружује и једна сметња, која потиче из саме Савезне Владе, а то је унутрашња политика садашњег Министра унутр. дела...“ ИМ онда настају жалбе на изборе.

„Нова Уставност“ бр. 130. осврће се на овај чланак „Одјека,“ „али само белешком у „Домаћим вестима“; са напоменом, да се њоме врло близу прилази Савезу, утврђеном између странска: Либералне и Радикалне, задржавајући право, да се о том предмету изрази.

Догађаји су, међутим, ишли напред убрзаним темпом, па је се и прилика за то дала органу Либералне странке ускоро. Децембра 17. Савезна Влада дала је оставку. У двору су одмах настали преговори са Радикалима за образовање нове владе, са повољним резултатом.

19. децембра, 1887 године, образовано је радикално Министарство, под председништвом Саве Грујића, досадашњег министра војног, у кабинету Јов. Ристића. Остали су министри били: ино«страних дела, пуковник Драг. Франасовић, министар на расположењу (и министар иностр. дела у послед. кабинету Милутина Гарашанина |; грађевина Пера Велимировић (члан савезне владе); финансија др. Мих. В. Вујвћ (члан савезне владе); унутрашњих Светозар Милосављевић (члан савезне владе); привреде Стев. Р. Поповић начелник мин. привреде, и мин, правде Гига Гершић проф. Вел. Школе.

Кључеви од фијока спољне политике поверени су, дакле, бившем напредњачком министру и личном поверенику краљевом, Драг. Франасовићу! То је, поред осталога, био видан знак „самосталности и независности радикалне странке“ за коју се онако речито борио „Радикал“ Пере Тодоровића.

Два дана пред образовање Радикалне владе, а на сам дан оставке Савезне Владе, овај дворски лист је, са својим 34. бројем, 17. децембра престао излазити. Он је своју мисију извршио. Савез је разбијен, а Радикали су се дословце тачно прилагодили програму овога листа, изнесеном у чланку „Где је излаз“, и где се од њих захтевало да са готовошћу уђу „у онај ред мисли и назора који су оличени на Престолу и освештани дугогодишњим искуством и тачном проценом свију прилика и с поља и изнутра...“

Сад су и Либерали могли да квитирају јавно своје рачуне са дојучерашњим савезником. То је и учињено у чланку „Раскид Савеза“ („Нова Уставност“ · бр. 141. од 22. дец.). Чланак је доста опширан, али како су овакви чланци праве историјске момент-фо-тографије, и пошто је у наведеном чланку резиме целокупног