Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА лаве

дваесто-месечног „Споразума“ и шестомесечног трајања „Савезне владе“, и пошто је чланак из позваног пера, и са главног либералног места потекао, то ће допринети објасњењу овога важног догађаја, ако га у опширном изводу овде пренесемо. Чланак гласи:

„Раскинут је савез, који је закључен 6 априла 1886. између Либерала и Радикала.

„Њега су Радикали раскинули.

„Није потребно да понављамо, какви су догађаји изазвали тај савез; они су свима у најживљој памети. Настало беше стање очајно, где је сваки патриота био дужан, да остави на страну своје засебне смерове, па да сви удруженом радњом прегну, не би ли. извукли државна кола из глиба, у који су их напредњаци били увукли.....

„До 1. јуна 1887 није се ништа догодило, што би могло бацити сенку на савезну верност једне или друге стране. Прилике нису пружале повода ни за какву заједничку радњу, ван на биралишту 26. априла 1886.

„Дошао је 1. јуни 1887 године, када се имала да опроба савезничка верност Либералне странке. Тога дана позвана на владу, Либерална је странка одржала част своме имену, искупила је своју реч дату 6. априла 1886. и ако од ње није тражена „Савезна“, но чисто Либерална влада. Она је себи остала доследна све до 17 децембра, када је Савезна влада поднела оставку. Да се Либерална Странка хтела да користи погрешкама радикалним, као што (сад) нема владе од 1. јуна, не би било ни Скупштине од 17 септембра. На против, Либерална је странка делила терете и последице погрешака своје савезнице; чувала је Савез и неговала га верно, савесно и постојано.

„На биралишту су Либерали остали у мањини једино из обзира на своје савезнике, држећи да је, више мање, све једно, хоће ли бити изабран либерал или радикал, био један или други, он је члан Савеза ..... -

Даље се ређају радикални прохтеви на овим накнадним изборима и вели се: „Тога је доста било 17 септембра, па није смело да буде и 11 декембра. Морало се рећи: дотле, а не даље,“

„Сад дође на ред експлозија у радикалном клубу; он одлучује, да се има променити Министар унутр. послова, јер не води унутрашњу политику правилно и сувремено; ако либерали овај ултимат не приме, радикали изјављују, да прекидају савез. Наравно, Србија је радикално царство, у коме не може бити ни кмет, ни посланик, који није радикал. Клуб либерални чува свој образ, свој углед и своју индивидуалност. Шта више, он налази да је Радивоје крив — али не Радикалима, но Либералима, што је попустио радикалима, и ако за љубав слоге, иу верификационом одбору иу Скупштини.

„Оваква једностраност, оваква бујност радикала, морала је пре а после довести до кризе....