Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

352 Е "ЖИВ; ЖИВАНОВИЋ

„И либерали су оставили њима одговорност за последице... Нека они буду државници, који ће разбити савез двеју највећих, управо двеју јединих странака у земљи...

„И заиста, радикални су Министри са својим либералним друговима и пали заједно, али, да на једна врата с њима изађу, а на друга да сами уђу.“

_ Све ово, што се приликом ове промене догодило, свакојако није само резултат чисто политичких мотива, колико је и последица сталне, и дотле, и дуго после, несаломљиве радикалне пар. тијске искључности, па и саме мржње према другим странкама, мржње, за какву бар Либерална Странка у целом свом животу = раду, довде, није дала повода.!

1 Љубомир Стојановић, проф. Универзитета, Академик, доцније држ. Саветник, Самосталац, неко врема и вођа ове странке, даје под својим потписом јавну сведоџбу о радикалној нетрпељивости. Он је то учинио доцније као вођ и оснивалац Републиканске Странке у Србији. Он дословце каже:

„Од свих политичких странака од увек су ми радикали били најсимпатичнији, али нисам могао ући у активну политику поглавито из ова два разлога, Прво, што су били ужасни секташи и нетрпљиви према другим странкама. То се највидније огледало у изреци једног угледног радикала у унутрашњости, који је рекао: да воли да Босна остане под Швабом него да је напредњаци ослободе; и другог угледног радикала из Београда, који је рекао: да воли радикалну „нечистоћу“, него либералну гурабију. Друго, што су водили бездушно демагошку агитацију, и нису презали ни од каквих подметања политичким противницима.“ („Република“ бр. 66. од 19. авг 1928. године).

И ми бисмо имали, и ако са жаљењем да наведемо у овом духу још један жалостан податак. Кад Србију беше притисла аустро- угарска окупација (1915—18) и ми Срби многи интернирани у Маџарској у Нежидеру, опет је један у својој околини виђенији радикал, а једном м посланик, у препирци око партија са једним либералом из Смедерева одкуда је и сам тај радикал, узвикнуо: „Волим пре да видим у Србији и Маџаре но Либерале!“ Срачунавали смо године овог човека и нашли смо да је он за либералних влада (до 1880) био још дете, и да их и не зна; а после су либерали били баш с радикалима на влади (1887), те тако није имао толико да трпи од либерала, да овако што ружно, и то у ропству у Маџарској, на своја уста каже. Када би се систематски и са свих страна скупљали слични податци, дали би велику, н у толико жалоснију збирку.