Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

354 жив. ЖИВАНОВИЋ

Угарска, могу сложити у оквир сила (а и председник владе је говорио у множини) чију „благонаклоност“ жели влада да заслужи. Програмом овим, који смо у изводу саопштили, дата су иначе тако звана општа места, која ништа ближе не одређују. Оно што је одређеније, јесте у крајњој консеквенцији само одрицање од Радикалног Програма, који је ову Странку учинио до сада јаком и многобројном. Наравно, и у политици, више можда но игде, важи она народна изрека, да „памет царује, а снага кладе ваља“. Но влади се жури. После извесних завршних послова,. пре осталих из ранијих састанака (као закон о Грађевинском Савету) и прелазећи преко многих, баш за саму Радикалну Странку, као и за целу земљу, важних предлога, какав је н. пр. Закон о Среским Судовима, којим се пренаша знатна власт са полиције на судове, и који је Мин. правде Савезне владе био поднео Скупштиви. — Место свега тога, нови председник Минкстарства подсећа Скупштину: „да је Скупштина упутила Одбору, на захтев владе као хитан закон о зајму, за консолидовање привремених државних дугова, па моли, да се тај закон стави на дневни ред, јер ће се Скупштина одложити због празника, а дневни ред је исцрпљен“. И зајам је стављен на дневни ред. И то је сад одмах прочитан извештај одбора, који се поделио на већину и мањину. Обе половине скупштинске, после промене владе, стајале су сад као две противничке стране. Радикали су били странка на влади, либерали у опозицији. (С тога је и дебата о зајму била сштра и дуга. Изменили су се скоро сви радикални прваци, и више пута је морао узимати реч Министар Финансија. Напослетку дубоко у децембарску ноћ, приступило се гласању. Гласало је 186 посланика. За зајам су радикали дали већину ; против су гласала либерали. „Нова Уставност“ бр. 142. дала је узастопце овом првом савосталном акту радикала у Народној Скупштини, овај коментар: „Ми потпуно одобравамо држање либерала у том питању и честитамо им. Но ми се у исто време радујсмо, што смо доживели, да један Ранко и један Катић дреше народну кесу и довикују Министру: ево, па узми! Томе је крајње време и било, јер и народни трибуни треба једном да увиде да држава не може да живи само од ваздуха, и да преко усана и нарсдних пријатеља не сме

да прелази само реч „против“, већ и милозвучно — за“ ! П, Раднкална Странка у новом полежају. — Влада и Радикална

Странка дали су усвајањем закона о зајму доказ своје добре воље а потребе, да буду и ови једном признати као „за владу способни“.

Они су овим догађајем и сами стали на ноге и није се чудити, у осталом, Радикалној Странци да је све жртвовала да се стави

једном и она у господарски положај. Гоњена, злостављана, на преким