Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 355

судсвима суђена, годинама тамновала, Странка Радикална се осепала већ врло угодно на влади, када јој се тај неочекивани случај 1. јуна пр. године догодио, и када су њени људи ушли у састав Савезне Владе. Од половине удела у влади, до жеље за потпуном влашћу, није више тако далеко, и на жалост, прво искушење је. Радикалну Странку повукло са пута хладног расуђивања и учинило, да се она поведе за данајским поклоном, да дође сама на власт.

И ако је субјективно то све донекле разумљиво, објективно посматрајући прилике, које су и радикалима и сувише добро познате, они нчсу имали разлога, да на такав начин разоре Савез.

Краљ Милан је то једино и хтео, и само је тражио пукотину, у коју ће да заложи своје полуге и да Савез сасвим уклони са света. Ту су му пукотину отворили радикали и — Краљ је триумфовао. Он је се морао чудити и Либералима, који постојано неће ни да на власт дођу, ни да на власти остану, без својих савезника; а по свој прилици морао се чудити Краљ и радикалима, који тако безобзирно терају воду на његову воденицу и одгурују од себе Либерале и сами се натоциљавају на једну опасну клизавицу.

Али усхићење радикално било је тако велико, и због доласка Странке на владу тако заносно, да је дошло до формалне изјаве љубави Радикалнога Клуба — Краљу, у једном необичном писменом акту, у коме је тешко одмерити и величину осећања, која су подносиоце овога акта обујмила била, као и саму његову стилистичку форму, која је, изгледа, потпуно одговарала тим осећањима.

„Одјек“, орган Радикалне Странке, био је већ пун преважних аката, који су обележавали нову ситуацију.

У броју 134. од 28. децембра 1887. понова је из „Српских Новина“ пренесен указ о наименовању владе од 19. дец. Но ту је, под насловом нешто фамилијарним: „Клуб — Краљу“, даље следсвало ово саопштење и овај акт:

„Скуп Клуба Народне Радикалне Странке, приликом ступања на управу земље нове владе, предао је Његовом Величанству Краљу, преко својих нарочитих изасланика, ову захвалвицу:

„Ваше Величанство,

„Авала Господару!

„Осећање у овоме часу не допушта првенство никаквој другој жељи, никаквој другој речи, до усклику топле захвалности, којом је Радикални Скупштински Клуб обузет, према Вашем Величанству, што сте блатоволели толико одликовати својим поверењем Народну Радикалну Странку, да је из њене средине састављена нова влада, којој сте поверили управу земаљску.

„Хвала Господару, што сте том високом одлуком разагнали и последње трагове магле, која се спустила била између Престола и Радикалне Странке. Хвала за одлуку, која је испунила најтоплију жељу Народне Радикалне Странке, да у Вашем високом поверењу задобије оно место, где би на делу могла потврдити верност и оданост свом Краљу, и оној великој мисли, чији је носилац увек био Дом Обреновића. '

23%