Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 357

ово од „Клуба — Краљу“. А шта би друго могао рећи, до од прилике то: Па кад сте овако могли писати Краљу, што сте мене онда истеривали из Странке2! | ;

Али — учтивост за учтивост.

Краљ Милан је био и каваљер. Јов. Ристић говораше једном приликом писцу о Краљу Милану, да он има и светлих момената и кад говори нешто повољно, он у том тренутку тако и мисли. Али, која вајда, вели Ристић, кад сутра од свега тога нема ништа»

И Краљ Милан је желео да у овом ретком моменту на дар даде уздарје. То је било писмом његовим од 22 децембра, које је почињало са „Драги господине Грујићу,“ и тицало се радикалних емиграната, који су за време пропасти „Тимочке буне“ избегли у Бугарску и тамо се и сада налазила у доста незавидном положају.

Одмах с почетка тог свог писма Краљ подсећа на своје слично писмо од 1. јануара 1886., када су за буну осуђени радикали, који су били на робији и заточењу, сви помиловани. „Тим нашим решењем, вели даље Краљ, искључили смо из помиловања оне, који су на туђем земљишту потражили прибежишта за учињену кривицу према Престолу и Отаџбини. Ваљало је и требало је, да због самог тога, носе дуже одговорност за кривицу своју“.

Враћајући се сад на њих, Краљ вели даље: „Желимо чак и заблуделим сановима отаџбине дати прилике, да у даљем свом животу, као верни и поштени грађани послуже општој ствари, Краљу своме, српској државној мисли“.

„Стога, завршује Краљ, чинећи великодушно и сопственим својим побуђењем употребу Краљевског Нашег права, решили смо се: помиловати и оне кривце из дела побуне 1883., који се данас налазе ван отаџбине. Љубав к њој и осећање дужности према њој налаже нам, да од тога помиловања искључимо Николу Пашића“ (наводећи, Краљ, у писму и разлог, зашто чини овај изузетак).!

Као допуна овог доброг расположења, ваљда је био и Указ који је дан раније 21. децембра прочитан у Народној Скупштини после усвајања зајма, којим се Скупштина одлаже до на дан 17 јануара 1888 године. Но на седам дана пре тога, 11. јануара ова је Народна Скупштина, не састав се више, распуштена.

Тиме је са политичког хоризонта нестало и последњега чиниоца, онако славно закљученог, а овако беславно сурваног „Савеза“ Либералне и Радикалне Странке.

Ш.

Опозиција новој влади. — Чиста радикална влада нова је по-

јава у политичком животу Србије. Док су Либерали и Напредњаци

· (консервативци) на смену били на управи земље за непуне три деценије — Радикали, који су постали јаче опажени у Србији тек од

! Ближих података, између осталога, о овоме, може будући историк наћи у листу „Београдски Дневник“ број 192 од 20. јула 1922. године.