Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 71

и она друга њена половина, која саставља већину, имати права да каже: уступај, владо, кад мањина може да произведе промену владе, много пре припада то право већини“. У сваком случају освештано би било и мањини оно пресудно право, које је до сад у целом свету само већини припадало. Шта би била последица таквог поступања» Вечита ломњава, сваки дан нова влада!

„У осталом, ни једна влада не сме да усвоји практику да распушта скупштину, или одступа без уставних разлога, ван ако би било других личних узрока, као: старости, болести, заморености и т. д. Али да влада одступи на овој Скупштини за то само, што има једна опозиција која не износи ни четвртину скупштинара, и која је јака тиме, што зна да прави ларму — за то нема никаква уставна разлога (чује се: тако је; није тако! На левој страни ларма). Јест, господо, за то нема никаква уставна разлога, г. предговорник и овим својим говором показује, да не разуме ствар о којој говори. Он говори о уставној практици и тиме говором својим не доказује ништа -друго до да би по практици какву он предлаже, уставност била немогућа, јер не би се могла прак: тиковати (одобравање).

„Даље, предговорник наводи, да је влада требала и у другом случају да распусти Скупштину, и ако она има '/, гласова, на које може у Скупштини сигурно да рачуна у свима питањима, на које полаже важности. ле

„Ако, господо, узмете у обзир парламенте у Европи, ви ћете видети да нема парламента, који односно има већу јачину, него што има данас наш парламент. Има парламената са 20, са 10, па и с 5 гласова већине, па се не распуштају. И онде где се свако питање главно решава са 35/, гласова, или бар са одсудном већином, где се дакле само ', скупштине може бројати у опозицију, још мање има разлога за распуштање Скупштине (одобравање. Вичу: тако је, врло добро, да се реши).“

Наравно, позиција буџетска на Народну Скупштину, код које се повела ова интересантна дебата, од скромних 150.000 усвојена је. Ње саме ради не бисмо се ми ни устављали на овоме интермецу, као што ни испад опозиције, ни овај говор Председника Министарства није био ње ради.

Други су, неказани узроци били овде у игри, и с тога је и овај испад био симптоматичан. Ми смо већ раније указали на те узроке и они су стојали у дослуху опозиције са владаоцем, „који ни за владу нису били никаква непостижна тајна. Кнез је се по неки пут, чак и заборављао у наглашавању својих жеља за кратак век своје владе, и имао је своје људе преко којих је поручивао опозицији, шта ће и како ће да ради. Чисто "је невероватно, али је ипак истина, да је Кнез узимао и лична учешћа у интригама и подривању своје владе. Е

Прибележићемо овде сведоџбе над сваком сумњом узвишених људи, који су у време Скупштина и иначе живели у Нишу, и од којих смо, са свим нетражено, уз други разговор, чули следећа интересантна факта ан“ 7

ну