Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ

тело, са чврстим добро измереним мишљењем, која не сме поклизнути ни пред каквим непријатностима, која мора равнодушно прећи преко оне серије увреди, што мало час један посланик изнесе (Нека му је просто |). Не сме нас поколебати никакав ватрени тон, ни занети никаква хвала. Ми, господо, морамо да имамо пред собом чист рачун о ономе што радимо, и да будемо готови у свако доба одговорити, не само за тренутак, за 24 сахата, него после годину, две и десет година, и сувременицима и потомству, које обично не зна за таласање идеја својих предходника, и оцењује само резултате њихових дела. Једна поглавита од ових побуда, која нас руководи, и која је мене руководила за 20 и 25 година, од како сам раденик на јавном пољу — била је та: да се слободна Србија утврђује и осигурава само тако, ако се у њој установе поступно развијају.“

Државник, који пред лицем Народног Представништва овако говори, мора пред судом Историје бити оцењен као државник савестан, који је овако филозофски гледао на позив државника и влада, савесно је мислио и са собом и са својим пријатељима, а у првом реду са судбом државе, којом је управљао, и срећом и напретком народа, коме је стајао на челу. У томе и јесте велика разлика између људи, који су по овако утврђеним начелима управљали државним пословима, и који никада нису пали у противуречност речи и дела својих, у какву падају људи који мисле једно, обећавају друго, а после раде сасвим треће. Фаталне последице ове недоследности и сувише су се осветиле Србији, оставивши неизгладиве трагове великих потреса и честих трзавица, којима она, после времена у коме смо сад, тек иде на сусрет. —

Али до тога времена, — коме идемо, ускоро и непосредно у сусрет, — влада је имала пред собом још два велика задатка, који су такође проистицали из ратних времена и Берлинског уговора, и чијем је повољном решењу морала поклонити сву своју пажњу.

То је било питање о подизању железнице у Србији и питање о закључењу трговинског уговора са Аустро-Угарском — два питања, која су дубоко засецала у привредне интересе земаљске. У познатој својој тежњи да не покреће и не решава многа питања на један мах, влада је, после свих познатих посвршаваних унутрашњих и других послова на Народној Скупштини, приступила правце ка железничком питању. '

МЦ

| Ванредна Скупштина и железничка конвенција. — Као што нам је већ познато (књига 1 стр. 370.) у Берлину је, за трајање Конгреса, закључена 26. јуна 1878. засебна конвенција са Аустро-Угарском: да ће Србија приступити грађењу железница, и да ће приступити закључењу трговинског уговора са Аустро-Угарском. Знамо и то: да су обе ове дужности проистицале за Србију и из самог Берлинског уговора; а да је заступник Србије при конгресу Јов.

И