Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

80 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Ристић, ступио у преговоре са аустро-угарским Министром спољних послова, графом Андрашијем, и споразумно са владом у Београду закључио ту засебну конвенцију да не би, са опозиције аустроугарске на Конгресу, дошли у питање велики теркторијални интереси Србије, при одређивању нових граница на спрам Турске и Бугарске. Ми смо ову страну питања и сувише довољно објаснили, а сем тога у књ. П Дипломатске историје од Јов. Ристића има до крајњих детаља сачуваних момената за историју тога доба, да се ми овде на томе не можемо устављати. Још већу допуну свега тога чине „Записи“ Јеврема Грујића, књига Ш.

Сад је на реду било извршење те конвенције од 26. јуна 1878, и то у првом реду у поглелу железнице, пошто се показало у току преговора, да се питање о трговачким уговорима морало одвојити од питања о железницама.

По ратификацији берл. уговора, с јесени 1878. отпочели су преговори са аустро-угарским министарством спољ. послова, но они дуго нису довели ни до каква резултата, ни о железници ни о трговинском уговору. Одговарајући на интерпелације о преписци _ са аустро-угарском владом, у нишкој Скупштини 2. фебруара 1880. Министар спољних послова изнео је ово стање ствари, како се оно од берлинског уговора, и после посебне српско-густријске конвенције (од 26. јуна 1878.) развијало, и како је дотле трајало. Он је то учинио у великом документованом говору, који је обухватио оба питања: железничко и трг. уговора.

Сутра-дан по овом говору редовна Народна Скупштина за 1879. закључена је у Нишу; а после дваи по месеца — 16. априла 1880. год. — излази указ, којим се на дан 11. маја 1880. сазива ванредна Народна Скупштина, да се састане у Крагујевцу, ради решења железничке конвенције, закључене и потписане у Бечу дана 28. марта 1880. године.

Ванредна Скупштина састала се одређенога дана и конституисала се, изабрав за Председника Вују Васића а за подпредседвика Атанасија Бабовића!, а за секретаре: Ђорђа Ж. Ђорђевића, Илију Стојановића, Аксентија Ковачевића и Ивана Јевтића.

Сутра-дан, 12. маја, Скупштина је отворена читањем кнежевог указа; а потом је, — после дебате о броју чланова — изабрат одбор од 27 чланова, за оцену конвенције, коме је она, по прочитању, упућена.

Конвенција, потписана у Бечу 28. марта (9. априла) 1880. год. има 21 члан са закључним протоколом.

90. маја одбор за преглед и оцену конвенције поднео је Скупштини свој извештај. Али су се пре тога одигравале извесне ствари

1 При гласању за председника гласови су пали: Вуја Васић 120, Ат. Бабовић 120, Владислав Вујовић 116, Мијалко Раденковић 118, Милоје Блазнавац 109 и Никола Радовановић 108. Зашто нема на листи и старог председника Скупштине Туцаковића, видеће се даље.