Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 83

претреса и решава да сви посланици даду оставку. То је распуштање Скупштине самом собом, а то је противно уставу, јер чл. 78. вели:

„Кнез може Скупштину и да распусти, па да нареди други избор посланика народних“. ; Бе

„Дакле и један и други део овога предлога, суштаствено су природе противуставне, и по томе влада мора и да изјави: да не може узети никаквог учешћа у претресању његовом (чује се: Врло добро! Да се одбаци |)“.

Скупштина је, непосредно за овом изјавом, решила: да се преко овога предлога пређе на дневни ред. Протокол скупштински не констатује никакву грају. Потписници акта примили су решење Скупштине без поговора; без сумње, што су и сами могли бити убеђени у натегнутост својих разлога. Историјска вредност овога акта своди се, дакле, једино на карактеристику српских опозиција нарочито ове од 1876—1880 године; ато посредно и појава овога акта сведочи: шта је све тада угодно било и у — двору, коме је тадашња опозиција желела такође бити угодна. А зашто, разложили смо раније.

Најпосле се дошло на прави предмет: Железничку конвенцију и Извештај одбора двадесет седморице о њој.

Сви су ови извештаји ефемерне вредности. Они упознају Скупштину са предметом и предлажу јој закључак, који Скупштину не обавезују, пошто је она и у дебати и у доношењу одлуке потпуно независна и од владе и од свог одбора и од извештаја,

Но извештај одбора о конвенцији, датиран 20 маја, који је истога дана на Ш ред. састанку и прочитан, чини част перу, из кога је потекао и по својој техничкој и привредно финансијској и политичкој страни. Известиоци су били: Димитрије Стојановић и Вукашин Ј. Петровић, они су му и писци, сваки по својем делу. Акт је тај врло опширан и врло детаљан. После анализе чланова конвенције и закључног протдкола њенога, извештај се завршује овим речима:

„Пошто је на овај начин свршен претрес конвенције у Одбору, објашњивана је иста у целости.

„При овом раду, одбор је дошао до уверења, да су сва питања, која састављају садржину ове конвенције, расправљена на такав начин, да су интереси Србије потпуно сачувани. И само питање о свези с Турском које се из обзира на друге интересе наше земље морало формално оставити нерасправљено, има тако јаких изгледа на повољно решење, да не оставља никаквог разумног основа зебњи и страховању.

„С тога је одбор с 26 противу 1 гласа, који се уздржао, нашао и има част предложити Народној Скупштини, да изволи ову конвенцију усвојити“.

Дебата, која је почела идућег дана, 21 маја, трајала је до 24. т. мес. закључно. Она је била врло интересантна у многом по-

| 6 њж