Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

86 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

а Народно Преставништво ако хоће да узме на себе одговорност од прекида одношаја, оно нека их прекида. '

„Ми вам нећемо прикрити ни једну ствар, а ви Бете решити. И ја сам уверен да ће и г. Пашић, — који припада колу оних људи, који су рекли да њихова њива неће бити већа, ако се с Турском рат отпочне, — гласати бар за економски рат с Аустро-Угарском“. Б

Изазват говорима посланика ужичког и ваљевског, Председник Министарства ближе обележава положај владе у овом питању, које је на решавању:

„Ја имам да кажем посланику ужичком ово: Ја нисам рад, да Скупштина просто на моју реч каже: примам ову конвенцију! Ми смо конвенцију ову пред Скупштину изнели; дужни смо да је потпунце објаснимо; дужни смо да ону господу посланике који би имали какву сумњу и зебњу убедимо. А вашој памети и патриотизму, господо, остављено је да оцените све то и ствар да решите (Вичу: Врло добро! Тако је!)

„Видите, да тим није речено да ћемо ми да избегнемо одговорност него се признаје, да ћемо и ми с вама заједно делити одговорност. Ово је земаљско велико и важно питање. Ми смо избегли да кажемо да је предмет овај питање кабинета и поверења. Кад ме је г. Глишић изазвао, могу му и то казати: да је заиста било у овим преговорима једног тренутка, кад сам ја и подносио оставку, и она, и ако није примљена, опет је помогла те су неке концесије учињење више него што је Аустро-Угарска хтела и мислила учинити.

„Може бити, да би нам лични рачун захтевао, да ми на овом питању и одступимо. Ја не бих могао наћи згоднијега питања него ово питање о конвенцији за одступање, и то просто за то, да би дали прилике и другима, да покушају, хоће ли моћи што боље и корисније постићи. Заиста бих ја с те стране био спокојан и задовољан, ако би Скупштина решила да ова конвсн“ ција падне. Рачун би наш био да падне конвенција, а допуштају ли то интереси земаљски, то ћете ви решити (Вичу: тако је!)“

Необично је било укупно учешће посланика у дебати. Скупштина је, по броју својих говорника и за конвенцију оправдала захтев Председника Министарства, да он неће да се она прими „на веру“.

Сем извештаја, за који смо рекли да чини част перу из кога је потекао; сем говора заступника Министра грађевина;: сем говора оба известиоца одборска; сем објашњења владиног стручног по“ вереника Фрање Вшетечког,“ узели су учешћа у говору и врло су

1 Указом од 14. априла 1880., због болести Министра грађевина генерала Ранка Алимпића, одређен је „до даље наредбе“ за заступника: инжињерски пуковник Стеван Здравковић.

г Цех пореклом, професор војне Академије, па индустријалац У своме одговору на многе приговоре од стране опозиције, тихи и одмерени Вшетечка завршио је свој један велики говор овим речима: „У целој конвенцији, господа, која су против ње, нису нашла других мана, но ове што сам набројао. Међу тим —