Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

88 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„Нису то само спољашњи обзири, који нас морају определити за грађење жељезнице, но и наши рођени интереси позивају нас: на тај задатак. Да ови интереси нису тако моћни, не би се ово велико питање почело претресати још пре 16 година у Србији. Од тог доба па до сад у разним видовима покретало се оно, као што је г. Голубовић лепо разложио. Сам тај појав доказује, да ово није потреба, која нам је само натурена са стране, него да она има извора и корена и у самој земљи. Која је та потреба, која је у нас изазвала овај покрет мисли» Пре свега та, да и ми сами дођемо до бржих саобраћајних средстава; друга је потреба да еманципујемо нашу трговину и наше економне односе. Ми смо готово сви сагласни у томе, да се наша земља налази у економној потчињености према суселу. Неки иду даље па у овом погледу веле, да се налазимо у васалству економном. Ја нећу да употребим тај израз, свакако се налазимо у економној потчињености (вичу: тако је!. Хоћемо ли да се ослободимо од ове потчињености, онда је прека потреба, да тражимо себи још један излаз, који бе нас у пространи свет водити, нас и наше производе. Ми сад имамо само једну капију, кроз коју можемо ићи у свет. Но сусед, који ту капију држи, отвара је и затвара кад хоће. Какав пут имамо да нађемо себи и другу капијур Хоћемо ли Цариграду Тамо се иде кроз Бугарску и Турску, кроз земље, које све производе, што и ми производимо. А шта нам треба» Треба нам море, које ће нас водити у бели свет (вичу: врло добро! тако је!). Тек из Солуна решићемо ми повољно сва наша економна питања, па и само питање о трговачким уговорима,

„Ко, дакле, хоће еманципацију наших економних односа, тај треба да изађе одважно, па да приступи делу. Да смо срећом пре рата саградили железницу, пошто се већ 16 година тим питањем бавимо, ми не бисмо дочекали, да се у наш посго туђа рука умеша. Ми смо и онда знали за потребу њену; али за нас није било то доста него смо се упуштали у теоријску расправу: да ли ће железница у основу бити корисна земљи или нег И ми, који смо се размишљали 16 година, да ли нам треба железница или не, ако останемо још 16 година да се размишљамо, онда треба да смо сигурни да ће нас железница и обићи.

„Имајући већ једном оволику потребу, да што пре видимо железницу кроз своју земљу, ми се морамо трудити, да јој обезбедимо и други њен карактер, каратер међународни, који она има. И заиста, будући је најпреча и најкраћа између Запада и Истока, она има сигурне изгледе, да обрне трговачку струју на себе, од Хамбурга до Солуна; да понесе индијску пошту, која је до сада већ неколико путова остављала, тражећи свагда најбржи пут, а ми смо у тако сретном положају, да јој најкраћи пут можемо понудити, Отуда је потреба свезе са Аустро-Угарском, Турском и Бугарском.

1 Под Кнезом Михајлом, у његовој Беседи при отварању Велико-госпоннске Скупштине 1864. (Књ. 1. стр. 106).