Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 91

Пошто је говорник даље изнео узроке, са којих није могао доћи до писаних уговора о вези железнице, ни са Бугарском, ни са Турском, Мин. председник улази у анализу свих стварних чињеница, које ће својом тежином пресудити и везу наше железнице и с Бугарском и Турском, пут Цариграда и Солуна.

Те су чињенице општи и непосредни интерес свију ових држава, као и „Оријенталног Друштва“, које је саградило и експлоатише железнице у Турској (нарочито пругу Солун—Митровица). Везе железница ових, са српском као средишном, која их спаја с Европом, диктују сами интереси дотичних страна.

Ову је важну околност разрадио нарочито и извештај скупштинског одбора у шест тачака, на које и говорник скреће пажњу Скупштини.

У осталом, време је потврдило све ове наводе и наде Предс. Министарства, који наставља своја разлагања:

„Сад питам ја господу, који очајавају, да ли сви ови елементи не вреде више од сваког писаног уговораг Кад бих ја имао да бирам између ових шест тачака, које сам поменуо, и писаног уговора са портом, ја се не бих ни мало устезао да се решим пре за оне фактичне ослонце, но за формалне уговоре. Јер поред уговора могли бисмо ипак зидати на песку, а поред ових јемстава стојимо ми на сигурном темељу. Морала би се природа људска променити, па да нас сва ова јемства на један мах изневере. То заиста није вероватно. Изгледи су тако добри, да нас могу успокојити.

„Кал смо, дакле, све ове вероватности узели на ум, ми смо се склонели да потпишемо ову конвенцију, видећи још, да се све то, што се у њој садржи, налази и у другим подобним конвенцијама.“

Веза нове железнице српске са суседном аустро-угарском на Сави код Београда, мостом, положај и оглашење београдске станице, донекле за заједничку (чл. 4—8 конвенције) као и део пруге од станице до моста, били су предмет живих напада од опозиције у штампи и у Скупштини и потребавала су нарочита објашњења. Њих је такође дао Председник Министарства у једном ранијем говору (20 маја), који је вредна допуна његовом главном говору. Стога је потребно овде навести и од његове стране дате разлоге на УМ. састанку од 20 маја. Председник Министарства рекао је том приликом ово:

„Господо! Има заиста једна тугаљива тачка међу оним, које је г. посланик ужички изнео. Ова је тачка заиста помутила многе и ван Скупштине, па може и у Скупштини неке да помути. То је тачка, која се односи на комад земљишта, што се даје под закуп друштву аустро-угарском. Није овде реч о давању земљишта, но је реч о уступању земљишта Аустро-Угарској. У том случају знате, да би то требала Скупштина да реши према простору — велика или обична; него се даје под закуп аустро-угарској железници (вичу : тако је!).

„Сад да видимо за што то бива, има ли разумног основа да се то захтева» Између нас и Аустро-Угарске стоји река Сава. На

|