Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

100 ЛУК ЦРНИ

и млад зелен лук, али само некуван и у мањој мери. Потрошња Црног лука свакодневна је и велика, за то му је производња јако раширена.

Лук воли топлоту и доста атмосферске влаге, дакле топла приморја ; у топлим крајевима мање има љутине, добија и извесну сласт, ароматичнији је и пријатнији за јело него у хладнијим пределима.

Сув, континенталан климат, као што је код нас, јако успорава развитак Црног лука. Због тога се код нас гаји Црни лук као трогодишња биљка, односно из посејаног семена прве године добијају се ситне главичице („Арпаџик“), које се идуће године поново саде, да се развију у нормалне крупне главице, из којих треће године избија плодоносно стабло са цветом и семеном. Међутим под влажнијим климатом, већ прве године добијају се из семена главице редовне крупноће, а одмах идуће семе.

Црни лук најбоље успева на плодној, хумусној лакшој иловачи; лак песак, тешка хладна глинуша или влажно мочарно земљиште не одговарају.

Непосредно ђубрење земљишта Црни лук не подноси, али после пођубреног предходног усева добро успева, нарочито ако је употребљено прегорело овче ђубре. У сваком случају добро је, да се по земљишту растури пепео од изгорелог дрвета, па за тим заграбуља. Необично воли новину, разорану ледину, а иза окопавине боље успева него после стрнине. На исто место може доћи тек четврте или пете године, иначе усев неће да напредује и већином страда од болести.

За Црни лук треба земљиште дубоко да се уради, преоре или прекопа, али што је могуће раније, да би се земља слегла до времена сађења. У непосредно урађеној, растрешеној земљи Црни лук не успева добро. Ако је земљиште по природи ровито, треба га сабити тешким ваљком.

Време сејања зависи од начина и циља производње, према чему се морају и сорте лука узимати у обзир.

Све сорте Црног лука може да се поделе на четири главне групе:

Првој групи припадају све чврсте, отпорне и постојане сорте лука, махом са пљоснатом, средње крупном главицом, покривеном жутом или црвенкастом љуском. Производе се за зимницу и дугу оставу до пролећа, односно до новог зрелог лука. То су сорте, које се троше у маси и које се код нас производе из арпаџика, добијањем главице тек у другој години, пошто је предходно, у првој, из семена произведен арпаџик.