Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

64 КРАСТАВАЦ

За време пораста мора усев да се брани од корова окопавањем и да се редовно залива, као и да се брани од болести прскањем или запрашивањем.

Ако се појави т.зв. „Бела пламењача“ (Зрћагојеса сазјаспе!), треба запрашивати сумпорним прашком. Ако пак нападне „Зелена Пламењача“ (Согсозрога тејоп:5), која се појављује на горњој страни листа, треба прскати раствором од 60 гр. Калиум сулфата и 60 гр. Црног сапуна у 15 л. воде. Тим треба прскати не само биљке, него и земљу око струкова.

Јесењи краставци не орезују се, само треба вреже правилно да се распореде по земљи. Једино, ако су сувише рано посејани, треба ометати привремено доношење плодова. Краставчиће треба брати док су сасвим ситни, обично сваки трећи дан, кад су дебели као прст, а не треба их оставити да се развију потпуно, јер ће биљке да се изнуре и брзо ће престати да рађају. Одсецати треба плодове увек са мало петељке.

Као принос рачуна се око 5000 кгр. јесењих краставчића на ! ха.

За јесењу бербу гаје се само ситне сорте краставаца, јер се ситни плодови у туршији најбоље напајају сирћетом, које их конзервише.

Зимска производња краставаца врши се искључиво под стаклом, било у стаклари, а било пак у топлој леји, где се биљке гаје од сејања па све до бербе.

За тај циљ постоје нарочите сорте, које су нешто отпорније од осталих. Али ни једна од ових сорти не оплођује цвет лако, зато у недостатку инсеката зими, у затвореном простору, мора баштован да помаже вештачки оплођавање, јер иначе могу дстати биљке јалове.

Појединости о гајењу краставаца под стаклом, не спадају у оквир ове књиге. Оне ће бити описане у нарочитој књизи „О производњи раног поврћа.“

Сорте: За летњу производњу: /олудугачки обични, зелени, родни. — Дугачки родни, задржавају зелену боју до потпуне зрелости, споља на површини пуни су бобица. — Атински ваљкасти, дугачак, зелен, гладак, са мало семена и врло кратком врежом. Кинески дугамак, зелене боје, са жућкастим пругама. Кад узре, постаје бледо зеленкаст. Споростасна, родна сорта. — Јапански ГТузавац, са врло дугачком врежом. Плод дугачак, крупан, зелен, гладак. — Полудугачки Зелењак, гладак плод, остаје зеленкаст и кад сазре. — Бели Трбушастши, крупан, нарасте до 2 кгр. тежине, у средини дебео. Кора бела, глатка, а кад узре пожути. — Бели немачки, дугачки, са лепим цилиндричним, споља белим и глатким