Pozorište

И

98 ~ ллл~

Кад сам прошлога, лета полавио из Готе у Берлин еврнуо вам иу Вајмар, Походивши херцешки гроб у варошком гробљу; у ком почивају и два велика немачка, песника, Шилер и Гете, отишао сами у позориште, да тамо потражим кога од позоришне управе. Као човек, који сам имао доста посла са позоришним стварима, налазио сам, да ће ми бити од вајде, ако коју проговорим 6 људма, који ву вав свој рад посветили драмској и позоришној уметности, На вратима, од позоришта стајаше не толико колоса-

Ник обојице поменутих песника, који су у позоришној згради први пут упознали свет ва својим драматским списима. Позориште

њима и дифрањима, све је обично, али у потпуном смислу смишљено и лепо, Али позорница доиста изненађује својим постројењем, декорацијама, машинеријом и просторијом. Мислим, да се не ћу варати, ако речем, да је позоришна сала приметно мања од наше београдске, а позорница још једном дубља у перспективи, Ушав у згра-

тардеробара, који ме, по мојој жељи, одведе у собу где се пробе држе, Беше распуст

за драму, други за оперу) где спремају удоге, које су глумци предали на крају сезоне, а приређују за раздавање оне улоге,

мора. Практика дакле у овоме слична је нашој овде, само што приметих, да су повраћене улоге по готову исто онако чисте, као што ву могле бити онда кад су раздаване., Ово ми се јако допаде, И код нас би глумци могли с већом пажњом чувати улоге, јер тим је двојака добит баш по саме глумце: рукопис остаје један и исти на који бу се већ навикли, новци, који би се издали за

1

лан колико укусно и лепо изведен споме- |

ду некако се прво намерим на њиховога

настао. датекнем оба редитеља (један је

које чланови ваља да изуче за време од-

је обично здање без икаквог спољног ефекта, | Унутрашњост је такође непретрпана гизда- |

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ.

(Вајмар. — Србин, немачки глумац. — Прва скупштина глумаца целе Немачке. — Један летимичан предлог.)

нове преписе, остају у каси, која је онда више моћна да глумцима заслугу повишује,

„Између осталога заиштем и правила позоришна која одмах добијем, Разгледавши их, опазих, да су сувише оштра по дружину, али да је у њима предвиђен и расправљен сваки случај, који би могао усеолебати односе између интендантуре и појединих чланова, Редитељ, све ми се чини да се зове Клар, рече ми, да у својој дружини имају и једнога Србина, Ја се доиста задивих, па га замолих, да ме том уметнику упути, Протав неколико красвних улица и поред виландова, споменика, устави се вођа пред једним дивним дворцем, који је мирисао усред“ свакојака цвећа и бујна зеленила, Ту је седео немачки глумац Србин Јопа Савић, Можете мислити како се изненадио кад ме је опазио, Одмах вмо почели говор о стању наших позоришта, И ако је тако рећи огрезао у туђинштини опет је неисказаном радошћу слушао сваку моју реч, особито кад му рекох, да смо етекли у Београду лепо и стално позориште, а и у Новоме Саду да ће се екорим отворити. На моје питање рече ми, да би радо вишао доле на кратко време, те да игра у неколико комада на обема позорницама, само би желео, да му се улоге, које би означио, напред пошљу, ако је икако могуће с акпентуацијом, Ја му обећах по

његовој жељи послати неколико позоришних објава, да их покаже међу браћом својом, а ви, ако сте вољни и ракам вам подноси, шиљите му позоришне новине; “)

„свакојако ће му бити од вајде.

До подне сам се сам попео на белведер, који је сазидан на једном високом хуму изнад Вајмара. Он је зачин целој вароши и дивној њезиној околини, Лепо је с њега погледати на гробље, на ком се поред кнежевске гробвице бели прева са позлаћеним кубетима, у којој је гроб вајмарске кнегиње руске принцесве Марије Павловне,

ђ (Наставиће се.)

Х) То и чинико. У.