Pozorište

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Париски кочијаш“) приказиван је 80.м. И да

не знамо, да је овај комад прерађен по Француском оригиналу, познали би то по склопу и вештини у заплету. Вешт заплет и склоп карактерише скоро сваки новији Француски комад, а отуд излази, да се чешће, заплету и склопу за љубав, огреше плеци о поједина драматека правила, која се тичу унутрашње вредности, шта више, да се на унутрашњу вредност мање пажње обрати пето на спољашњи еклоп, те тако је више пута предмет целог комада каква год маленкост — ситница, но која је тако вешто

обрађена и склонпљена, да нас занима и да нам се |

лопада.

Међу тим овај комад није од те врсте. Писац као да је хтео да покаже, да се заплету за љубав не мора огрешити о драматека правила, и да је, ако је спољашњи еклоп добар, упутрашња вредност још боља.

(0) спољашњем склопу и зашлету приметилисмо, да надмашује друге комаде те врете у томе, што му је темељ радња, док је у других редовно проста приповетка, и тако да би се овај комад могао свести на, три чина, а два прва чина могла би се просто приповедати, као што то видесмо у „Нелској кули, у „Ђаволовим записницима“ и у многим другим комадима, али онда склоп и заплет не би имали ту вредноет, коју овако имају.

Што се тиче унутрашње вредности — у комаду овоме толико је врлина изнесено, да на први мах не може човек да изнађе најпретежнију, управо ону, која цео комад провејава. У главној улози (Клод Тибо) видимо љубав к своме ближњему, љубав к жени и деци, видимо одушевљење за отачбину и видимо узор поштења. Но држимо, да се не ћемо преварити, ако узмемо. да је у комаду најпретежнија она врлина, која може свима осталима да служи за основ, а то је: поштење. Тако ћемо оправдати оне речи грофице Дарецове, којима она предусрета, свога мужа после 14 година онда, кад је дознала,

да се Клод: за њу и за своје дете жртвовао, и кад.

му благодари за све њојзи и њеном детету учињено добро само са речима: „Клоде, ала си поштен!“ Поштење је дакле, које је писац у најразличитијим варијацијама изнео, и овој племенитој врлини за љубав и не запињемо о неке идеалисане заносе у карактеру самога Клода. Поред Клода, узора поштења, стоји Пијер, као поред мирисаве ружице сакривена љубичица. Клод · је поштен, али зна, осећа, да је поштен. Пијер је поштен, па и не зна да је то. Заиста, не зна човек

шта, је лепше! Гледајући Клода човек плаче, али му се ерце смеје од милине, што је тако. поштен; тледајући Пијера, човек се смеје, али му срде плаче. Доказ, да нам поштење у сваком облику годи и да пријатни утисци не вамо смеј, него и сузе могу

| да измаме, шта више обоје у исто доба.

Оволико само идеји за љубав. (0) подробностима појединих карактера није нужде говорити, по што је комад познат и туђ.

Што се саме представе тиче, та је испала у целини врло добро. Већина представљача у њиховим улотама, позната нам је још од пређашњих година, као: Ружић (Клод Тибо), Ружићка (Мадлена, допније гроФица Дарецо), Зорић (Роже), Недељковић (млађи Роже) и Суботић (гроф Дарецо) п кад рекнемо, да су још онда добро схватили и одиграли своје улоте, а при томе да су од оно доба напредовали. онда, смо само истину рекли. Од нових предетављача, пмамо Рашића (Пијер), К. Савићеву (Марија) и Лесковића, (Марсељ.) Прве две улоге и нехотице су нас опоменуле на некадашње престављаче тих улога, особито прва на, покојнот П. Маринковића, коме је у улови Пијера тре– бало пара тражити. да то нека Рашићу и К.бСавићевој на похвалу служи, што су, ако нету свему а оно у многоме достигли пређашње представљаче тих улога. Лесковић је познат као трудољубив глумац, који се бори са улогом и језиком, па за то не ћемо, да му у зло пишемо, што се код њега јако чуо шаптало.

давршујући приметио би још вамо то: даје Клод у првој радњи млађи изгледао од грофа Лујџа, у трећој и у даљим радњама пак толико старији, да то не би могло бити ни онда, кад би га зуб вре-

| мена за време 14-тодишње претрпљене патње и борбе, | које су, допуштам. јаче биле од лујџове зебње и

стрепње за то исто време, двогубо обележио, на против Пијер да се није ништа променио, — велим, све би то приметио... јест, ал „Жижа!“ Кет.

1013. 0 Ри ШеТ

% (Народно позориште у Београду.) Месеца фебругра представљаће се ови комади: 2. Човек са вешала. 4. Нови племић. 6. Хајдупи, од Ј. 0. П. 9. Да се мењамо, Телеграм, Пером. 11. Љубавна писма, Чудновати болесник. 18. Гвоздена образина. 16. Марта посадница. 18. Млетачки трговац. 20. Сеоска школа. 23. Кућна капица. 25. Моника. 27. Зидање Раванице. — Замена: Женски рат, Поштењаци, Присни пријатељи. Издаје управа српског народног позоришта.