Pravda, Apr 11, 1936, page 1

1036

БИБЛИОТЕКЛ бр.ЈЖ.

ПОШ' ДРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 2 ДИНАРА

Број 11.301-4 Г одина XXXII

ЧЕКОВ1Ш РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТћДИОНИЦЕ БРОЈ 53-220 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЛЕЊА 25-551

БЕОГРАЛ, 11, 12, 13 и 14 април 1936 ВЛАЈКОВИЋЕВА УЛИЦА 8

МЕСЕЧНА НРЕТ11ЛАТА ЗА Н\ШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН, ЗА ИНОСТРЛНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА : 25-552. 25-553, 25-554. 25-555, 25-556, 25-557, 25-558.

Рукописи се не враћају

ИЗ ЖИБОТА ДРАШКОБИЋЕ5А „Ф И Р Е Р И"

О Васкрсу ми с« сада јавл>а Једпа нуста жсл>а: да нам сс дигнс ДрашковиК. У претешкој данашљици. у очајној несташиуи л>удн, у сктнежи, у којој гамижемо, како

Г. Љ. Давидовић пам велнки изгледају (не помии»ући најстарије) ДрашковиК, Миловаи МиловановиК, СксрлиК, Л>. СтојановиК, Дража ПавловиК, ВесниК, К. СтојановиК итд., ит*.. Хтсо бга да нам смрт врати што је уаела, кад живот не даје што је наша народна прека потреба. Великих је л>уди било у иегдашн>ој нашој малој др; .авн. Мали су остали у великој данашњој држави. Ве-\ики нам никад нису били потребнији. Треба данас много радити, много стварати. Сваким даном пружамо доказе: да је великим бнло лакше створити, но нама мали.ча очувати. Бојим се нашег времена. Оно ј *е иебрига н распикуКа. УпропастиКе велике тековине наших велнких покојннка. ДрашковиК је био прочелннк велнкнх. Мислим на прву најмлађу генерацију од најстарије. У нашим најмучниЈим данима увек присебан; увек готов за најтежу акцнју. Двапут је прсшао Албаиију у пратши једног јединог жандарма. Двапут је пребродио Средоасмно Море, кад је било пуно непри јатсл>скнх подморница, обилазсКн паше јадне нзбсглице. Никад се ннје уплашио: иикад не бсше уморан. Избеглицама је носио утсхе; у Албанијн је надгледао путеве, којима јс требало да прође остатак оне наше војске, којом се поносимо и сада када нсзахвални всК заборавл>ају на велике жртве, које је народ. преко војске, поднео. Био је храбар да примн наЈ *теже ©дговорности: снажан да их до краја подиоси. У иовсмбру 1914 годнне био је претежак наш војнички положај. Стари ПашиК је помншљао на концентрациону владу. Скупштина је била V Нишу. Тамо и влада. Почели су преговори о саставу нове владе. јч сам био у Кр*гујсвцу, на војној д>јвностн . О прс!озорнма ме

Ј*е ДрашковиК нзвсштавао телефонски. Незгодан начнн споразумевања. Позвали су ме у Ниш. Нисам хтео тражити одсуство. Замолио сам да доЈју у Крагујевац: ПашиК и ДрашковиК. С ПашиКем сам се састао у једној канцеларијн Врховне команде. Били смо сами. ДрашковиК, обавсигген о свему, отишао је у свој Полом да каже родбнни збогом. Гранате нспрнјатсл>ске су веК пребаци вале Полом. Док се ДрашковиК разговарао и праштао са својима, ја сам водио разговоре са ПашиКсм. Пошто ми је изнсо ситуациЈ *у и у зсмл>и и на страни, упнтао сам га: „да ли Ке концеитрациона влада поправити наш војнички положај?" Положа) политички за владу ннЈ*е био тежак, Ј *ер опозиција јој није правила никаквих тсшкоКа. Стари ПашиК, брижан и жалостан, одговорио ми Ј *е, готово кроз сузе: „То Ј *е све (та нова влада) што могу понудити отаџбини на изднсају**. ( После тих речи ннје било вал>да Србина, који би се устезао да учини што се од н>ега тражн. ДрашковнК међу првима. Прнмио је министарски положај и вршио своју дужност као нико од нас. У ј *едно време нмао Ј *е два министарства. Поред министра грађевина. вршио је и дужност министра војске. И како је сјајно вршио ту дужност! То су му признали наши најбољи официри. о У децембру 1915 године у Скадру, на сам рођендан Краљсв, добили смо тешку н претсшку всст: у магацинима нема брашна. Транспорт из Италије не може доКи за неколико дана, иако је тога дана

требало да стигне. На храни смо имали сто педесет хил>ада гладних. Сви доиста ником поцикоше. Само ДрашковиК не. Министар војске, ДрашковиК, није ни секунда дво-

Милорад Драшковић умио. Нашао ј *е ј *едног предузимл>и вог инжен>сра, дао му све што треба, и л>уде и материјал, и нарсдио да оправи све арнаутске поточаре — водЈнице, како би прорадиле ј"ош нстогаждан# Од Е-зд-иашс купио би три'десет вагона пшеннце. Кад су они, :\ојн су се радовалп нашим мукама видели да нсКсмо поумирати од глади, брашно ј *е дошло. Све ово Ј*е могао свршнти само

ИдеЈ*а диктатура партиЈ*ских, клас- н>а. Вођа у демократији не водн саних или националних заразила је мо, нсго и бива вођен. У првом свијет. Идеја краткотрајне силе умје ду вазда, ста.\но, на сваком кораку сто дуготрајног споразумјеван>а. У контролиран. И ако се мора у разрату за један цил>, да се неприја- ним згодама и у де.мокрагнји контел> што брже уништи, брзо се је центрисати власт у једним рукама, стварало (градиле жељезнице, мостови, путови итд.) али још брже уништавало. Та метода хоКе да се продужи, рат траје и ако се не пуиа. Још се могу схватнти по хнсториском развоју овакви експерименти у великим народима. У великом народу све изгледа велико и покрет и план н извоКен>е и вође. И може да се рескнра. Као човек с великим капиталом, што може да изгуби, али Ке му још остати да добро живи. Малсни пак и сиромашни не сми ју да стављају све на коцку. Они су и комични кад мајмунишу у експериментнма велнке. Малени народи не смију битн дјепа која скачу на столнцу и вичу да су „велики", а никад се не сјете да хоКе да буду паметни. Маленим народнма спас је живот и напредак у демократији. Прије свега у односу прама велнкима. Са-

Г. В. Вилдер она мора бити и привремена, вре-

ДрашковиК.

о

Данашн>ица ме гони да мислим о немогуКностима. На Васкрс како би се обрадовао васкрсу ДрашковиКевом, васкрсу оне сјаЈ *не групе људи који су били понос наше нације. Али они су све ређи... Нсстаје их све више. Остајемо мн који нисмо, на нссрсКу, онн. До скора виђсња, мој " драги ДрашковиКу ! 7 априла 1936 год. Београд љуб. м. ДДвНДСЗКћ

мо прама демократским принципи- менски строго ограннчена н стално ма о:ш су равноправни ве\икима. под контроло.ч јавности. Вође у деСамо по љима они могу да очувају мократији ннсу онн који се си^ом своју слободу. Кад малени пристану намеКу, нити се они формалчо бнуз приицип снле, онда пристају на рају. Они својим радом и живо^ом .сеоју смртну осуду. искачу испред осталнх. Кад велики диктат>'ром угл г ше Ми се сви у овој нашоЈ* држави слободу поједичаца, кад лише поје- иалазимо сасвим на почетку демодипце сваке одговорности, кад ју кратског живл>ен>а. Не мислим ту усредостроже у једну диктатуру, само на постојеКи Устав, него и на онда то они могу ипак некако да °Д гој ', схватања и народа и н>егових прикажу и оправ ају циље.ч, да гим првака. Нигђе се сада то\ико не више подигну, ојачају ијелниу. Што говорн о демократнји колико' код ссКа Не.чачка то матн Ннјемци, ре- нас > а иигКе се толнко не гријеши кло се веК под Бизмарком. Обично против н>е као код нас. Јс>днима је то морају диктатуре код великих во- слобода бсз стега, а другима медндитн до експанзија прама мањим. Цина која се мнлостнво даје на каЗато и претстављају опасност за шики. сусједе, за мнр уопКе. Но наЈ *ВЈгше пометње постоји у А.\и како се завршава покушај питан>у вођа. Имачо понајирије наш малих н слабих да буду нападачи? специјалитет: указни вође. Указом Малени народи треба да број на- се роде и укааом неста)*у. Једва се докнаде квалитетом. Шго је сваки ) е народ пролагандом заднјао за његов члан више израКен, култивн- једног, а веК . је замијенио други. сан, што више осјеКа и сноси одго- Слиједила је збун>енг-ст, па апати а ворпост за цје. ину, што је у себи К °Д оних којн су у почетку спремно слободнг.ји то је јачи и напреднији примали ове дарове одозго. народ. А то се може постиКи само У ДРУгу руку, пошто сс је разнна путем демократије. квалитета оваковнх „фирера" дубоДа, и у демократијн велики је ко спустила, наста>а је заоаза ачпроблем воКа. Алн воКа од морал бицнја: зашто да ја не будем ,.финог ауторнтета који се не стиче Р С Р"? Ман^гја „фирера" хара. Једуказом. него дугим и чистим живо- ни чекају указ, други талас, хаос.

том, пуним рада, енергиЈе и страда-

НОБИ ШЛАГЕР

да их понесе у вис. Још је лакше ДОли до указа, него до таласа, јер су перподички ријеткн. Диктатори не сачо што су нанијели много штете својнм народнма. него су можда још н више помутили мозгове у осталнм днјеловкма свијета. Толнки гледају и виде само успон, безграничну мс-К а неКе да се поуче- из бнЈедннх свршетака у хистооији — тнх величг.на. ВоНи у демократнјн увјеравају, у днктатури нареКују. Дабоме. да је о.чо прво теже али ј'с сталније. Зато вријеЈн она ријсч Масарчк ва: Де.чократија је дискусија. „Алн", додаје, „права је дискуснЈ *а чогуКа сачо ондје гдје постојн међусобно повјерен>е и гдје сви поштепо траже нстину. Демократија, то је разговор меКу једнакима, размишљање слободних граКана пред цијелом јавношКу...". МлаКича, омладнни нашоЈ*, требало би данас да лебди пред очима оваЈ* идеал. Стваратн услове за овакову средину. Мн смо у почетку стваран>а. Демократско увјерен>е ича да се просуНује по дјелима. Што се внше усхлади мишл>ен>а, што се из хаоса створн једин-твснпЈ *а во.т>а, што се внше поради око оснопние за жнвот равноправннх н слободиих — то веКи демократа. У том се огледа и геннјалнос* и велнчииа лична. Р |гј *етки су у свијету п хисгоријн, којн могу да ообову блр-