Pravda, Apr 11, 1936, page 2

11, 12, 13 и 14 април

Јак, да позову друге да се око њих окупе. ИмтаииЈе возда испадају комичие. Даровити оојединци нам не манЈкају, ади мањкају солидни радннци, ман>ка нам опКа културиа среднна, А та::ва средина, она је просјек чесгита гра!)аннна, коже да се ствара само у слободи, у одговорности, У кошрсиш. Не г.а кав уннверзитетски професор, који из десет књига напнше једаиајесгу» кего нам гозори оса.мдеСТОГОДИјшњи старац, фи.\огоф, АЦОстол. али који се је ујсдно успсо на врхупац жисбгне среКе, счварао и управ.г-ао ковом државом (Ма:ари::), кад каже: „Ја сам арш^ципијелни, а_\н не слнјепи присташа демократије, знадсм слабости система и није мн избјегло ни једно лоше кскуство, али не жалим ни часка своју одлуку коју сам створно кад сам се враћао из рата: да Ку служити демократијн и републицн. — Демократија је јемство мира. За нас и за св: јет". Загреб. Всдес.лав ВИЛДЕР

„П Р А В Д А"

Ускрс 1935

Живописна народна ношња из Новог Вннодола

ЗАЧЕЦ! 1 ФРАНЦУСКОГ П АРЛ АГ1ЕНТ АРИЗМА

Постоји једно мншљење, да трагови о постанку парлдменгаризлз у Француској иду чак до њене Волике револуције. То је мишљење први из»ео историчар француске револуције Олар (Аи1аг(1). којн је тврдио. да је француски Народни Конвикт први почео спроводиги у праксн парламенгарни режим. До ове констагацнј«? Олар је дошао на један доста иитересантан начин и врло необичан, царочито с погледом на веК до сада утврђгна гледишта о природи и суцјтини парламентарног режима. Олар ције био правнкж него исторнчар. зато он и није постављао дефиннцију цзрламентаризма. Он се ограннчио дз исгорнјстслм длт»аиа угарди. д « је за време К.-ивет-! 1>?актнковз1'а нлз1Са већкне оз кабинетхл! кзо једспш одОором из средв*:* Косвектз у сми слу одговорне владе. *) Овакво једно гледнште као Оларово није опште примљено. али се нашло правнич писаца и теоретичара, *оји су ово мишл>ење дал>е развили, и покушали дз ову чињеннцу образложе и докажу и са правног гледнвЈта. Није без интереса изнети њи.хове аргументе и разлоге помоћу којих оии утврђују своју тезу. Прсма њи»з. Уставотворнз Скупштина (Консти туанта) и Законодавна Скупштина (Легислатнва) нису ишле дал>е од •сонституционализма. јер је њихово аилагање било у главном за уставну монархију, која се у последњој лннкји сводн на учешће народа у доношењу закоиа преко једне скупштиме иародом изабране. Законодавни су фоктори краал. и скупштино, за њих је главно дз учествују у стварању закона и преко тога законодавна наддежност се не простире. Уг.равна и судска власт су сасвим одељене, њих в?ше други органи, у чију надлсжиост скупштина не може да се мсша. Из тих разлога министри остају и дзље органи краљеви. као оргзни управне власти они немају и не могу нмати нккзкве везе са скунштином. Конституанта и легислатива. узеле су као полаз.чу тачку у ствард.њу љовог порет:<а н^чело поделе власти. Инспирисане ссверо-америчким устазом и Мо.чтсскје-овл!Д1 списчма, оне су овз начело схватиле као једпу догму нозог државног уређења од *о;е се не сме отступити. Чисту уставну монархију ово начело довољно гарантује. и негова поареда могла ба дз знчп ароплст целог ковог уређсња. и кзд је Мирабо некол.тко пута предлагао један начкм упразе у коме би билз чвршћа везз измећу владе и скуиштине, изилззко је увск на врло јак отпор. Шта вкше био је и сумњичен дз се иза озих његових предлога крије потајна же.Ђа да се дограби властн, помо^у скупштинске већине чији би био вођ. Јзспо је дакле ља ни зл врмЈе Косјсти туз:гтс ксо нн Л-гислаг,:ое ни<је уогло бити речи о парламентарном режнму. Међутнм шта се дешава за време Нзродног Ко1шенга? Зз време Конвептз који је дошао после 3*жоно'.с скупштине, дескчо с нешто што се по »хлрмалном реду сгв:.ри није мо гла очекивати, а то је. да су владе обрззов-не из средине сзмога Конв;итз у виду једнога одборз. добро по>пгог под кчеЈ«>м Одборз јавнопз спзелЈ.а По.5.:зга V исто тзко лвд овзкза одбора који су постали историјски чувени, први на челу са Дантоиом, други са Робсспјером. са „зслснкзстим" Робеспјером кзо што га 1П5ша Корлајс Он« су били фор мурани нз конвентовске већине и прсд њиме су и одговзрали. Зар није ово једнз врстз парламентарне влзде. ко:а се стварзла из срсдине Коквслта и ко з је и па алз прсд њиме? Оае чкл>е:>:ше, и чисвениц^, аз су ^ве в .ии ке вллле, једна Даителовл другз Робеспјероза. »зглиле свој пад услед неповсрења Копвскта, уЈВрћују у мишЛ-сњу озе писце, да се порскло и колсвка франиус. пзрлзмасмтарилиз тлази у Нзродном Конвенту. ц као вјто је снглески парламектаризои *.) А. Аи1агД. НЈ51с> роћкаиг <1с || Кбуо1иИоп ГгаЈ.саЈзе, РгЈч. 152(^

оркгиналзн на свој начкн са својом посебном еволушгјом. тзко и нрии зачеци француског парламеигзризмз има.ју свој ориг.инал не дугујући ништз за то енглеском удору. И један и други створили су се нз саој соиствени начкн. нод нрнтиском наричитнх полнтичких прилика и околностм. дакле пракгично-политичким путем. *) И а:<о је за време Конвентз створсн јсдан други однос између зјконодзвпог тела и извршне влј.ти него што је био за врсме обе рани.е скупшти1»е. ипзк не би се моглј >:својнти гледиште дз је зз време Конвснта био осгварсн пзрламентарни режим. дз се намерно ишло н>еговом остварењу. Исторнјски је позиато, аз су билн сасвим други узроци који су изазвзли тешњи одн-„~с између зз-конодавног телз и влзде. Унутрашње неирилкке крје су се баш у то врсме нагло гомилзле н претиле новоствор.чЈом режиму. кзо и онзсност од спољњег ненријател>а. учиннли су да се дође до нзвссног јединства упраое којим се омогућавз бржн и енергичнији рзд као једна потреба у изузстним прилкка^з. То је била, Дантонова идеја из разлога чисто практичне полнт^хе, за кога једзн ш>:ац каже, да |е он био „творзц и несвсни теорегичар пзрла-мептаризма зз време Конвсптз". Кзд се знз дз у то време пзрлзментарни режнм није још био ни у Енглеској потпуно о-* ствс»ре«, ксмн ств;»{хјо почшве тек са Пнтим дз се дефкннтивно фирмира зз Внкторијнно добз, у једној земл>и сз нзјстзријом евронском уставношћу н утврђеним трзднцијама. какз се онда мож: тврдити да је у Француској одмзх у почстку рсволуције остварен један режнм који није био присно везан ни зз идеолотју тадзњег времена ни зз политичку пра:ксу. Суштнна пзрлзментарног режима није само у форми, у једном формалном односу између владе и парллмоита; о-п има бесум!к.е и је.шу садржину којом се остварује нарочнти цил> који се у таквом једном режиму желео постнћи. Обично се наводи, да се суштина парлзментаризма састоји у одговорности владе пред скупшгином. ако таквз једнз одговорјккт постојм онда имзмо парлзЈ.1ентзрчи режим По другом опет миш.Ђен>у. суштина парламентарног режима је у већннском начелу; скупштинска веђина је та која ствзрз влзду и одређује нену судбиЈгу. У ствзри и једно и друго је одликз парлз>:>нтарног режнмз. већилско изчело н одгопорност мзнд-зто ра се спајају као нужнз логична везз. Али мз који елеменЗт дз се узме кал претежан, коивеагтовски режим н„ би могао ни у ком случају да се окарактерише као нзрлзмснгзрни режим. Пр? озсга ие може већ по томе, што *.) ћ Л\. Г)ез1апЈи5. НЈ51о1ге сопхИЈиИоппс 1е с1с 1е Ггапса, I '31; В. ЛНгк1ге — Сис15т'исН, 1.С5 ог^Јпса (гапсаЈ5С5 <ћ| гс^јтс раг1сшсп1ЈЈгс. 1932, Исши: Р г1стсп1агЈ5П1е Ј0и5 1а сопуспИеп па« 1|Јпа1с, 1936,. А. АиШгЈ. ор. сј(-

такав режкм уопште ннје била јмна опшга теиденци)а ондашн>ег в.>емеиа у Француској. Ијузјв |еднога Мирзбоа, којн је ствар револуциЈе најјасније видсо и рсално осећз~. ншки вите од револуционарних вођз се није зз овзкав једзн режим залагао. Ако |е у конвенговском режиму билз осгварена гако теснз веза нзмеђу скупштине и владе, то је било из сасвим другнх разлога као што је већ наглашено а не у намсри да се оствари парлзменгариззм. Подитмчки режим зз време Нлг»одиог Конвентз ннје дзкле бно и_>јзментарни режнм већ режим чисте дкг<тзгуре. н то дшгатуре најгоре врсте. диктатуре скуишпн-.ке већин*;. којз је у себи билз сјсдинилз и законодзвну и управну влг..т. а преко рзволуционарног суда бнла господар и судске влзсти. То је била једна врстз парлзментарног аисолутиз,ма. који је по свирепостн и методама кој:и»п се служио б«о »плмашио у многоме крзлевски апсолутизам. Гијотинз је билз зхменила Бастилу. у ко 1; ој N јулг 17«9 г. јеавл дл је бмло неколику ззтвореникз. ПарлзЈЈентарни режим у. чкјој логкц;нстоЈ1ЈиостнзивгЉе јсдне кзвесце мерс р!авнотеже власти, и контрола парламента каа владом. *ге амачи ншчез;твш>е Vпрзвпе влзстн њеио утопд>аваи>е у законодазну власт односно парламентарну већтју, иего на проткв једиу јзку и способну управну влзст нзслоњену нз повсрење парламента. Ово је баш и билз одлика енглеског п.трлзментаризмз ириликом његовог уста лноања, којн ј? у осталом орнгн»ерам, и &о чијем се угледу са мцч.е или више отстунања. (Јшрмираг пзрламентариоам на контнненту. Но бзш да се узме и онакав изрламентариозм док је још био у еволуцијн. пре Викторијиног добз. отмрилике из онога временз када је Конвент господарио Француском. не 6и се могао конвентовски режим схвагнти кло пзрламентзрни. У нарла.ментарном режиму управнз влзст остаје и даље са својом посебном индивидуалношћу кзо одвојена држзвлоа функција, о«!3 у овом режиму нЈгје уннштена већ само стављена у једзн нарочити однос према законодзвиој власти. За време Конвента међуткм управна власт није тзко рећн нн ностојала, она се била изгубнла у скуиштннској веђини која је целокупну државну власт држала у својим рукама. Ко.чвенговски режнм остаЈе један изврсган пркмер дкктаторског режима. којн би пре и&јзо слично.ти, цонсћи га 1К) јак^б^гнској идеологкјн и Робеспјеровом терору. са извесиим данзшњим диктзтурама него са парлзментаризмом. Зачеци француског пар ламентарнзмз могу се опазитн тек за време Јулске рево.туиије после гида Кзрла Десетог. долзском на престо ројводе Орлеаиског. Његов долазак на престо преко једне револуцијг значи крај монархистичког легитимизма и потлак јелие ули^рсне пардаментарне владавине. Др. Даннло Ј. ДАНИЂ

И лси-; > вршгчлкм вмногра дш«л оо^лжу прн ђу6рец>у

0 Р Е К УИИБЕР

Битн рсктор Универснтета несумњнво је велика почаст. Ректо^, је на челу наше највише нросветне устаносе; он је представник сви< својнх ученнх колега и они у њем> имају поаереша; ои се бира увск међу најбољнм старијнм ил.Ј млађим наставницнма; његова јо латинска титула врло висока и звучна: Али рскторска дужност иос>» собом ужасан терет. Пре рата. онл ниЈ*е била терет него са.мо почасг: Унивсрситет је онда био малч. потпуно срсђен, и био је лак посао управл>ати н>име. Данас је све друкчије и теже. Данас Унивсрситет има огромне размере. Ево шта све има данашн>и Университет у Бсограду: — Унивгрситетско ве ке, Сснат. Управа. 6 факултета I дисцнплинска суда. пуно стручких одбора; — преко осам хил^а да студснага, преко двес^а педесег каставника. око сто педссет служитсл>а, — близУ двеста завода. семинара, клкиика; — годишњи буџет од двадссет и шсст милиона; — пуно уннвсрситетскнх зградапоред две главне и опште, ту су још и Тсхннчки факултет. Пољоаривреднн факултет и читав блак мсдццинских института н клини ка на Врачару. све то на разнил крајг-вима. од Врачара и Гркалишта до Земуна: — дал>е. Университегска бнблиотска; Богаиичка башга два оглсдна добра у Земуну и Панчеву са двеста педссет хектара; — затнм. прнватна имовина: четнрн ку^с на Сави и трн иначе; домсна Мајдан Пск; шегнасст научних и осамнасст хумачи* задужбипа н фондова. и око шезДссст свстосавских награда: — најзад. Удоужсње уннв(рситетскил наставника; всликн број студентскнх удружсња; чстнри студентскс мснзе; нтд. То ннје обичан завод. то је читава мала самостална р^ публика; можете мислнти колико трс<5а рада. времена. бриге за њсн.о управл>ан>е. Данашњи рсктор г. В. Ћоровић Ј *е в-»ло добро учинио обнпвљпјући ј ""Дну. лепу традииију која је гослгдн>их годнна била пала у забораз. н штампао свој голишн^н ректорски извештај. По томе извештају из кога смо и црпли горн.г податке, видимо. порсд осталога. да је прошле школске годиие број продмста саме ректорове канцеллрнје — не рачунајуКн предмете Управе. Ссната. ВеКа и др. — б\нзу шсснасст хил»ада (пре дссет г«» днна било је само пт хил>ада); то колики ј" посао. I I предмсти су разноврснн. Они су чисто адмнп.«стративни : стсчајн. крсднти. просториЈ*е, сваковрсна преппска, итд. Они су и финанснјски: ниЈ'е мала ствар одговарати за двадссст шгс» мнлиона буџета; ректор са.м потписгје сваки расход. Поред тог административнофкнансиског посла, који је раван послов!гма врло всликих админнстративних једнница у зе.чл>и, рек тор има још један посао. — репрезентаииЈ*у. — који такође заузима много места у његовоЈ* актнвиостн Он нма сваки час да репрезснтује Унивсрситет: о светосавскоЈ* прослави. о другим школским свечаностнма. о промоцнјама, »гтд. Уз то. њега евак зове: овам-> да отвори изложбу, онамо да председава књнжсвном или јавном всчеру. та.мо дал>е да присуствуЈе банкету. помену, стотнни разних прилика где )"е њсгово при суство потрсбио. И ско "0 св'-д» -«а местима ои има да држи б"сгду. кратак говор. адоавину. Најзад. реч коју ректор каже треба да је всштије састављена. да одговара прнлнцн. а по множиии и разноврсности прилика у којнма он говорн. тргба битн врло всшг и кн>ижеван па увск погодити прави тон и датн кн>ижсвну форму свој речи. Све то, наравно, није лак посао. Али што ј *е најтеже и главно у ректооском послу, то је нешто што бих ја назвао — оеч је мало крупна — „стварањем". а што у ствари ниЈе њсгова обична канцеларнска и репрезснтативна дужН0СТ ' ^, РКТ0 Р ,,е трсба само да „отал*ава" званичне послове и да" присуствује ..парадама": он треба тако реКи да ствапа. тј '. да чини рсг|)орме. да н л еНе установ> у напред, да усавршује њен ун? тарњи механизам. да поправи где тоеба, да све доводи V бол>и пед. То нарочито данас. Наш је Университет, у облнку чоји Ј*е узео после рата, врло »ллад и нагло се днгсУ): ту има пуно ствари које треба да се јоЈи много унутрашњДотојуи / да. би гл« шллд V лошјо '

Т 0 Р У ЗИТЕТА

хармонији. Сваки час ректор види да нешто има да се нопраии овде, нешто онде; ка^кад су то тешке ствари. каткад деликашс; све он треба да раснрави, н го с такто>1 и праведно. Колико конференциЈЗ мора он да има ради којег прп видно малог питања, колико разговора с појединци.ма. и свуда ЛД подеси тон који треба! Ректор тр^ ба о свакој ствари да мисли. да је решава. а кад јс решн. да је изЕеде у практнци. Ма шта да 1е у питању — лични однос. потргба јсдног факултета. питаЈђе 31рада, питање реда. послужнтел>. н т. д. — он свему мора да тражи и нађе лек. То ннје директно његов канцелариски посао него ]е то тековина за будућност. оно што води напретку Университета; то су „велики потези" његове ректорске политике. „стварање", како сам мало пре назвао. Ректор доиста треба да мисли о школи стално. После једне седнице ВеКа, Сената. или Управе, сви члановн иду кући, они су свршили своју дужност: ректор треба још да остане, да раз.мнслн о свему. да видн да ли је ствар добро урађена и шта треба даље чинити. Ректор је човек који мислц пет минута дуже од својих колега. Кад су сви готови. он није. На равно. то залтева н особитс способности^ није свак за ректора. Може ко бити научник светскога гласа. или одлнчан наставник. н у сваком погледу исправан човек, па се ипак збунити при првом тежем случају. и не умети се наКи у многобројчнм, разноструким. компликованим ректорскн.м дужностима. Код студечата ректор има нарочнто да „ствара". да чнни реформе да врши добао утицај, поправку и васпитање. Колнко му. међутим, они задају главобол>е!. У пос*едн>им годинама ректори су се бавили искључнво студрнтским питањи.ма: посред свих огромних послоса, нма *и су још и послове зко студената који су нм одузимлли по нео дан. Кад се за време рага у Енгл^ској рен'ава<о ирско питање. и кад је Сер Едуард Карсон вг>'т У •био ч\ач владе, ј?дан новинар поставио му је пнтање којнм се Д' жавннм пословима бави цсо дан и како нх распоргКује. Каосон му је изложчо распоред. и видрло се да га послови држе од јутра до мрака. од раног јутра до д\'боко у нођ: сваки сат његов био је за\зет државним послови.ма. „То јс сувише" прн метио је новинар. „Долајте томе још осам сатн дчевно игског питања". одговорио је Карсон. Гако н наши ректори: преко цслог врло богато испуњеног дана имају они још осам сати д "евно ђачког пита ња. Наоочнто је данас ђачко гитање тешко. Не ваља га р?шавап! гопустљиво. а не ватла ни полициски строго. Очсвчдно, кад ђак згреи'и вал>а га казнити, алн и то треба чинити са пажњом, симпатнјом ч разумевањем. Порсд казне. р"**тор мора у великоЈ' меок да \'б~К\ ]е, дадаразлог п^отив неумссних ^ачких захтсва. Он мооа сатнма да разговаоа са студентнма. да одржа ва сталан контакт с њнма. да има изузетну меру стпп»ћсња v комуннкацији с њима. Али, наравно, нма случајева где т^гба да пресече. 3* све то тоебају му извач^едче спо об ности. Ректор тосба да има снергију једног шумадиског хајд^ка комбнновану с тактом једног ватиканског фпатра. Само. дпиас — 6'агодареКн нарачито утнцајима са стране — студ^нтско питан>е је н сувише теш'-о. Нн по.менуте способности р?к"озске нису у сваком случају дово ћне. Не знам кагав идгални ректор да дође, па нкје снгл'ран да ћ** успсти. Ево како бр?о пачаЈу. Два последња ректора да»а су зставку после неколико мгсеуи: данаи^њи ректоо постигао је р-коод „поетуривипГ годину ла--а. и наша је жел>а да он, први после позу жег времена, испунн свој цео двогоднчићн рох ректо-овања... Ђлии су ђацнЈ ми их свн волимо; али, вато што волимо н школу, ми се морамо јако л>утити на њих ка* оин раде поотив школе. Има ло с-а нгочскиваних и неоправда» и> поступака њнхових као цслнне. Мени се ччни да су ношн ђачи та »но карактернсанн у једној ректор ској сзетосавској беседн од пре неке године, управо у ј'сдном патг бксдс; ј, Ку г» у цсдини чаг-сти. „Унип-рситет глсда да позна 1 раауче с-\-ч»»нта. А ко ц позка сзе студенте? Код

1