Pravda, Apr 11, 1936, page 21

Ускрс 1936

П Р А В Д А

11, 12, 13 и 14 април

Као политичка хроника и уместо ње

ИЗА

КУЛИСА ПЕТОГ Г1АЈ А Година дана од мајских избора

У име странке г. Хођере предали су лнсту г. др. Жнван Лукнћ, ВоЈнслав Павловнћ, др. Лаза Станојевнћ

дан. И читаоцн, који увече нису мали лист на читању. Десило се. укратко, ово: фоторепортер је снимио доношење владине листе. Исг1од слике, у два ретка, забележена је само једна реченица: „Чиновници министарства унутрашњих послова доносе листу у Касацио ни суд". Ништа више. И бсз нкакве тенденцкје, објективно. Али неко се нашао увређеним. Нај пре онн сигурно који се додворују него они који ничим свог рада нису ни крили, нити су могли крити. И тај нско издао је наређење о забрани „Правде". Дотрчао је писар у штампарију, размилели су се жандарми по улицама и за непун час, по свима београдским квартовима, направила се брда „Правде". Пламен је, истога дана, прогутао хил>аде килограма хартије. Непрочнтане „Правде". Била је то четрдесет и трећа за* брама „Правде". Али за журнали<.тику и јавност тада се догодило још једна новост: према „Правди" је укинута превентивна цензура. Необавештени би рекли: — Па то је сјајНо. Имате пуну сло боду, коју штампа тако жел>но ишче кује. Али стварност је, међутим. друкчија и свирепија. Укидање превентив не цензуре значило је жељу да се „Правда" угуши. По цену највећих жртава, спремна да свакога дана буде забрањивана и плењеиа, „Правда" је наставила своје излажење. Наставила га и одржала, јер је то захтевала њена светла тридесетогодишња прошлост и њеннх стотина хнљада сталних читалаца. Прошлогодихиње, мајско излажење „Правде" личило је на провлачсње првих бојних редова кроз бодљикаве жице непријзтеља ... • Било је и опознционкх листа. Доношене су и оне у Касациони суд. Фоторепортери су кх снимали. Новинари су и њих дочекивали. Прикупл>ан је цео материјал. бележено је сзе, - али дал>е, нз новимарског бележника, ништа није ишло. Новинари су писали, — новинари читали. И чували цео елаборат, да би га, ето, после годину дана, о Ускрсу, могли објавити.

Листе су потврђене. Људи жељни мандата јурили су у претседништво

владе као на „ћабу". Само да се „вежу". Манија везивања за листу обузела је десетину хиљала грађана. Ни кад људи нису више желели „везивање" него овога пута. Напуштане су старе странке, остављани стари партијски пријатељи, скретало се са линије, све — за-рад пустог везивања.

А опозиционе листе? Њих је било хои. Посао је ишао врло рђаво. Кандмдати су око њих обилазили као око „турског проблема". Свакој потврди листе претходило је неколико дана затвора. Нико није био располо жен за овакво всзивање. Ипак се нашло борбених људи који су, и по цену истннског везивања са правим конопцнма. пришли опозиционим листама и кандидовали се на њима. * Изборна борба? — Поменула се, неповратила се, — кажу бирачи. Ванпарламентарна опозиција тврдн, на својнм данашњим скуповима, да је била страшна. Нккад гора, кажу. Владини кандидати су крстарили слободно. И говорили што им на ум падне. веле опознционари. Опози циони су били спутавани на сваком кораку. Њихова реч ннје смела ићи далеко, ако су уопште до ње могли доћи. * Избори од петог маја? — Поменули се, неповратили се, — каже се и за њих. Полиција )е. ра«им јутром, ступила у дејство. Ко је и како изабран. тешко је знати. У овом погледу новинарима недостаје материјаљ Г. Тодор Тонић, на пример, тврди за г. Жику Рафаиловића да је изабран уочи избора, 4 маја. Оно, доиста, они који су били без противкандидата. били су још на дан потврде своје листе изабрани. За друге се го вори да су за народне посланике иза брани на Ђурђев-дан. Шестог маја. И тако даље, и тако даље... СпасоЈе Ђорђевић

Г. Вмлдер пред Касационн* судом приликом предаЈе листв Удружене опозицнЈ«

Г. др. Трумбић, Иван Рнбар, Трнпко приЈатељима иредаЈу листу Удру ДЦфги тврде да сваки парламентар ни изборн значе „мали грађански рат". Ако |е то тачно онда, како би се могао назва.и исги иај? Он је остао у тако рђавоЈ и веселоЈ успомени да је по злу. без мало, бацио и многе горе политичке догаћаје. У сваком случају парламентарни избори од пето1 маја нрошле годинс данас су. најпомнњанији дан на свима конференци|ама. зборовима, политичким састанцима уопште. О рђавим странама петог маЈа мало се нисало пе10г маја, па ипак сс о злим странама овог лепог пролетњег дзна знало више но да му је дат најшири публицитет. Шапат је био у дејству. У пуном напону. Добар глас иде далеко; рђав још и даље. То је, ваљда, и једино објашњсње овоме. * Расписани су избори. Донт је доминирао За владајуће. овај човек је био најумнији на свету. Пронашао јс забога, један изборни ред по комс ретко који од оних који се вежу за владину листу може изгубити. Смисао изборне борбе свео се, дакле, на једно: везати се за листу претсед ника владе. Но док је тај мудри и толико слав љени Донт за једне био мати, за онс

Жугнћ, др. Димитрије Чичевић са жене опознције Касацноном суду друге, из опозиције, био је више него иаћеха. Грдилн су га и наЈЈадали на сваком кораку. Сиромах Донт био је, чак и у најзабаченијем селу, често почаствован узвицима: — Доле! Доле! Ни крив ни дужан. Јер, гово-рили су у опозицији Јадни Донт не би могао познати своје чедо. југословсн ски изборни закон. Толико је оно пострижено и преобучено ...

Почело се са потврђивањем листа. За оне који врше изборе, ишло јг све глатко. Потврде из изборних јединица слагале су се, у Мннистарству унутрашњих послова; једна пре ко друге. Читав чнновнички апараг мобилисан је да их среди и уреди. (А коЈа то опет влада не би радила?Ј Било је листа. кажу, више него шго има изборних срезова. Цео тај багаж, огромнн, пренесен је једног дана у Касациони суд. На коначну потврду. Новинари су по дужности очекквали одлуку. Фоторепортери су снимали, неуморно, сваки кофер са листама. Влада Је благонаклоно гледала на сваку добру реч која се о њој напише. И на фотографију која се објави. „Правда" је добро запамтила тај

САРАДНИК НИТАЛАЦ

о „УЧТИВА" МОЛБА Сви учитељи У нашем срезу добили су овакву „молбу" да исплате или врате ЈеДну књигу, коЈу нико од њих ниЈе примио: „Зар Је ваша част стала на 22 Динара? Ви који стално говорите деци о тачном н савесном вршењу дужности, о томе Да не уништаваЈу туће ствари, међутим ви уништа вате туће књиге и наносите нам о. громну материЈалну штету... Зато вас овом приликом најозбнљниЈе опомињемо и позивамо Да у року од 15 Дана вратите (ту и ту књигу. Ако нам у том року не вратите књиге или не платите, тужићемо вас дисциплински Министарству просвете, а потом бићсге тужени и суду и направићемо вам нвколико стотина динара грошкова. За ту сврху ангажовалн смо саДа два аДвоката. ВеруЈемо да ће они изићи лакше са вама на ираЈ него ли ми. Јер они и своЈе опо. мене наплаћуЈу по 50 Динара, а ми смо вас неколико пута опоменулн ■ кисмо вам узели ли преоиЈене

паре." Примили смо ово, прочитали ■ нашлн се у чуду: ни књиге добнли, н и књиге видели, а прете нам суДовима. Какво ли ће тек чудо снаћи судове, ако се ове претњ« обистнне! Р. о СРЕЋА ЗА СТО ДИНАРА У СТИЛУ МАРИЈЕ ШАЈН Имала сам ових Дана прилику Да видим како лаковернн свет даЈе но вац. Постало ми Је тада Јасно, како Је МариЈа ШаЈн могла Да диже оне грдне паре. Реч Је о ЈедноЈ Цпганкн. Каше Да Је нз Панчева, а Да Долази сваког дана у БеограД. Наравмо, ту ЈоЈ Је шире поље радл. Улазн слободио и дрсжо у куће и у радње н одмах хвата жсне за руку и почиње Да прориче суДбину. Приметила сам да уме врло брзо да осети — да ли нма посла са неким ко веруЈе у враибине. Чим се у то увери, постаЈе сотпуно сло бодна ( прача л тр«жа сДоаовЧГ

од свега сто динара. Затим, сасвнм по узору МариЈе ШаЈн, тражи и ако хоћеш да ти се нешто нспунн, спреми кроз три петка седам свећа, ЈеДну црвену хартиЈу и Један метар платна."

Са *>ом иДу Још две девоЈке, коЈе ваљда „уче занат." Било би добро, **д би власти обратпле паж»X N М. кИ Р,

О ОТВАРАЊЕ ПРОЛЕТЊЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ СтануЈем у ФранкопановоЈ улици, у ЈедноЈ новоЈ и лепоЈ кући. СаДа Је у њој становање, тако ре_ ћн, немогућно. Прави сам иученнк. Откако Је наступило пролеће, пре■о целог дана нз простране баштс ■• избнЈаЈу деца с Ддднљама н иамама, а понекад н е татама. Тако сакупљена деца певаЈу, играЈу, вичу, лармаЈу. Што Је наЈгоре, с њн. ма то исто раде маме, тате и ДаДиљ«. Замислнте само ту дреку н ларму! ПрнЈатељ сам депе, алн не ■ ов« неподношљнве дечЈе ларие праћене лариом оДраслих, ОстаЈе ин, као ■ Другии кнраЈџнЈаиа, да н Даље трпнм ово чудо нлн да се иселим. Не могу Да се надам никаквом побо«>шању, Јср у томе бесплатном концсргу учествуЈу и газкнна Д<«Ц С Ј.

ПРЕГЛЕД Хришћански празннк Васкрсења, величаиствена и дивиа афнрмацнЈа Христове вере, Једаи од наЈвећих празника међу свечаним Даиима сви* религнЈа, дан сав у славу иепобедивог хришћанства, час и д аи коЈи свеДоч«, заЈедно са мно1 им другии гренуцима, о божан^ком пореклу Спаситеља, свечаник коЈи нам на уво шапуће речи наЈзанос. ниЈе молитве да нас овозвмаљски живот, завршаван физичкои смрћу, остави, кад и крвоток пресгане, с очима окренутим небесима и васкрсу душе, васкрсу наЈспиритуалннЈе иДСЈе о спасењу човечЈег духа, — таЈ дан, ето, ове године дочекаћемо, и дочекујемо, у иногим љутнм невол>ама коЈе су и материЈалног и духовног карактера: — материЈалног, Јер Је у целом све ту настао горак час осиромашења наЈширих народних слојева на селу и у граДу; — Духовног, пак. карактера, зато што у наиа, Лаи к и овде, на овоЈ убогоЈ земаљскоЈ кугли, воЈуЈе тешко, на живот и смрт, спирнтуално н шивогв Јрно начело с начелом коЈе гл*да у човеку меру свих стварн и категориЈу наЈвеће могуће вредности, дакле, воЈуЈе и бори се с начелом коЈе Је фактнчки начело смрти и пролазности као што Је људско би тисање пролазно н трошно. МуДрим благословом, Њ. Св. ПагриЈарх г. Варнава, у своЈоЈ УскршњоЈ посланнцн, нстакао Је оштроумним речима и наДахнуто аа сва беДа данашњ е г љуДства н Јесте У томе начелу смртн коЈе се однекуД,из материалистнчког гледања на сввт, уселило у душе наше: у начелу коЈе човека пење на наЈвнше лествице вредности, на лесгвице иДолатрнЈе, на лествице коЈе н омогућуЈу ЈеДно гакво апсурлно веровање да Је човек свему сврха н да све бива због човека, гог ЈаДног и кукавног сплета аргеоија, жила, меса н костиЈу. Цео техничкн прогрес (авиација, брзина, пар. ни котлови, колоси коЈи са1нру радника н ствараЈу од њега ЈеДан точкић и шраф у машнни: чудан параДокс у томе, зар не, да човек постаЈе роб своЈе властите мо ћи и свога нзума?), сва наука, све мисли, све организациЈе, велике и мале, све интерконтиненталне конференциЈе и сви пактови, сва полнтика и сва брига од Дана, — све, ама баш све као аа Је окр^нуто да славн човека н његов разум који се чак називао и божанским (Волтер); па нпак, кажемо, ковек Је побеђвн сопственом руком, сопствеиом снагом срушен н, наЈзад. властитим ланцима свезан. („Човек Је постао робом љуДи. Човек Је постао робом и зеиаљским стварима">.) Човек Је нзмислио мзшину а она ће га заробити н одузстн му лик човека; човек Је пронашао дипломатију а она ће га олвести у хилокризију н фарисеЈство; чо. веку Је дариван Дух а он га Је претворно у разум коЈн је са.м себи храна, алфа н омега; човеку Је дато да увиди, тнм ЈаДннм својнм мозгићем, да Је ништаван н да се сва снага духа може извоЈеватн кроз Дух, само кроз Дух, кроз ону таЈну коЈу Је Лаоце видео у ономе: умрети У трошном гелу и пролазности а нпак живети вечно, у вечности сЈајноЈ. Човек м о р а иислити ® улози жртве, о улози своЈој па овом свету, о спиритуалноЈ иДеЈи коЈоЈ Је место у вечности, у уздигнућу над трошннм прохтевима гела и иеса. ОваЈ хрншКански празннк нека поврати човеку веру у Једнно жнво начело, у начело живота духа. Пример за оваЈ велнчанственн, божански напор ка Вас крсу нека га воДи и у овим наЈ. љућим данима чиЈи се лепши лик ■ чиЈа се зора окрећу само «»номе коЈи Духом прогледава и чнЈи жнвот нспуњава сиерчост. Треба човек човеку да се пр*тстави, како Је то аепо рекао епископ г. НиколаЈ; Да каже попут оннх Јеванћ^лских рвчи, откуд Је дошао н куда нде: од принципа жртве, СмррнЈ. сти и покаЈања ка принципу духа, вечног жнвота н космичке хармоннЈе. Хрошпар X.

)