Pravda, Apr 11, 1936, page 26
баште са имања грофа Скољно Ба, његовог опа. Срце му је при томе јаче закуцало, после толико година он се опет приближаиао своме завичају! Коњи су одлично касали. Нису били нимало уморни. Пут их је сада водио кроз прашњиве, врле рђаве путање, какве се у Аме рици нигде више не могу наНи Пу тем су сретали сељаке са трошним колима и изгладнелим и мршавим рагама. По путањама су седела полунага деца и глодала кости. Та слика је код тројице пријатеља изазвала врло напријатан утисак. Цео крај одавао је сиромаштво, беду, неуспех у пољопривреди. 1'лика је била заиста страшна. Василиј је тужно вртео главом. — Ако се данашње стање упо реди са ранијим, које је пре петиаест година овде владало, види се да је супротност између раниЈег и садањег стања огромна, у ко рист некадањег доба... — МладиНу, немој да будеш сентименталан! прнметио је пома ло иронично Михаило Миркович. Али Василнј је љутито одмахпуо руком: — Остави сада иронију, Михаи /о Ми говоримо сада о свом јад ном завичају. Ућутали су одједном. Василиј ге морао свим силама бранити од навале туробннх осећања која су сада, кад се приближавао своме завичају, овладала целим његорим бнНем. Сада Не видети крај у коме је рођен н где је провео својс златно детињство. Сетио се сво Је мајке и оца н старих, лепих временв... (Наставиће се)
Даме, 1'оспода, Монденски свет, налачи нашри)атнији провоа само у Кас«*нч • Трг>аа и ?е
ПОЖУРИТЕ У ПРОДАВНИЦЕ БОНБОНИЕРЕ „УНИОН" да се на врсме снабдете са поклонима за УСКРС« " т Огроман нзбор прскрисних јаја и зецева
лико минута њихова троЈ 'ка Ј *е Ј*у{.ила друмом у правцу крајњег ци ља. Дан Ј *е протекао без икаквог инцидента. Коњи су касали преко прашњавог и неравног друма, точкови су шкрипали и путници су осеНали непријатно трескање и дрмускање. Пролазили су кроз усамл>ену пустнњу. Поподне су по чели наилазнти чешНе на села. Код једног села су »ауставили кола и нахраннли и напојили кон.е. Затим су продужили пут док ое није вече спустило. Одлучили су да преноНе у селу Вел>ск. НоН су провели сва тројица прилично немирно. Они су осеНали да их обузима све веНи немир што се више приближују своме циљу. ИдуНег јутра пријател»и су се посаветовалн да ли да одмах наставе вожњу илн да чекају док сунце мало не отскочи. Василиј је био мишљења да би долазак у Кодемски за дана изазвао извесиу сензацију и непотребне коментаре, а њнма је у интересу да не скреНу на себе пажњу грађана и сељака. — Боље Ј*е, рекао је ВасилиЈ*, да стигнемо у Кодемски увече, када веН буде мрак... — А Максим Мистнков> А оиај шпнјун што нас стално уходи? упитао је Пјотр Калин. Ни један од њих тројице ниЈ *е ри тренутка сумњао да их онај чо 1:ек с брадом и даље, наравно сасвим неприметно уходи и он Ј *е са д* сигурно веН на путу ва Кодмес ги. — Нипгга то не значи ако они раније буду стигли, одвратио је Ва силиј .Без нас онн и онако не могу »■ишта постиНи. Ми Немо се веН према њиховом држању равнати. Треба чекати, другови, а дотле пити чај! И тако су тога дана кренула на пјт тек после ру«ка. Кад су напу счилн Вељск, Васнлнј је вндео у ДЛЉИНН АОбдр 1ШАНАЈЛ »и »в м
и
приЈ *атељи. Разговарало се о на?нсвнјим догађајима, па је скренут разговор и на лет „Морнинг Дауна" преко Океана и његов пад и пожар на Црвеном Тргу у Москви. — У тој ствари, о кој'ој* данас уео свет говори, рекао је Станођич, никако не може да се нађе право објашњење. Недавно су новине објавнле један радиограм из Амернке, по коме су се на том а[•иону налазила трн пилота. Куда су ти људн ишчезли, нс вна, наравно, нико. Василиј је свим силама настојво да се с ове опасне теме пређе ИА други разговор и у томе је Пђјзад успео. Разговаралн су ј'ош о много чему, када је крчмарнца почела да поставља сто аа ручак. Михаило је тражио да му јело пошаљу у шталу, јер он се никако није могао иавести да своје коње, макар и »а тренутак оставн насамо. Јела су била одлична. После ручка Грегор Становнч се опростио са својим новим познаницима, јер је морао да наставн пут за Москву. Када су при растанку срдачно стиснули руку комесару Ста новичу, Василнј Сарков није ни слутио колико Не још отсудну н важну улогу нграти овај човек у њнховом животу. Мало доиније вратио се Пј'отр Каљин из штале јављајуНи да се повреНени коњ веН сада сасвим до бро осеНа и да друштво може смеоа кренути на пут. Василиј је исплатио крчмару ра чун, који ј *е н по амернчкнм појмовнма био веома папрен. Онај човек с бујном брадом није се више показивао, иако га је друштво тројице пилота хтело још једном да види. Али он је остао невидљив, Срдачно и пријатељски су се опростили са Макснмом Мистиковим и његовом женом Маријом Јеговроном, као да се ноНас ништа није десило и »еН после неко-
ЈНата девиза: Еле1внцнја, еластнчност, првокласан квЈлнтет и Јефтине цене !!! Чарапе марке: „Идеал", 19дин. цВенера" — лин. „Тнгар" — 32 дин., „Принцес" — 35 дин , „Краљица МариЈа" — М дин, и Краљица МариЈа" од праве свиле 65 дин. М И Т И Ћ Веоград, Кн. Михаилова 43 Кр. Милана 18 Ниш Обреновићева 21
Брзо. Спремио сам храну и воду: биће нам доста док нв стшнемо на копно
Ускрс 1936 ДЕНИА
69 ј 75
НОВИ РОМДН „ПРАВДЕ"
ДОЖИВЉДЈИ ФЕЛИКСА
(СоругЈдћ! ђу Ктдз1са1игез Јуп01Са(е)
ку алн лрв треба са онеспособим телеграфиоу Соруг|2ћ1 ђу Ногп-Уег1ав, ВсгИп апсЈ РгаусЈа 21 ВасилиЈ*у н Пј'отру је било Ј*асно да комесар ствари преувеличава и да све гледа кроа ружи«.асте наочари. Он је певао хнмне раду совјетских органа и говорио с патосом. Василиј и Пјотр су, ра зуме се, похитали да његова тврНгња одобре живим покретом главе и рсчима одушевљења. На Становичево питање какав ј« циљ њиховог путовања, одговорио је Василиј Сарков да је он гада на осуству н пошао је да посети своје родитеље у Кодемском. Његов пријатељ Пјотр Каљин, не уморни радник совјетске пропаганде, пошао је сада с њим да наI}« ново поље рада за свој благотворни и користан рад! ТреНи члан њиховог триа, који с* сада налазио у штали код кона. Михаило Миркович, члан ј« тајне полиције у Москви п сада се налаан у послу, трага »а опасним »лочинуима, који се крију ту негде. Он је вешт детектив и саским је сигурно да Не у свом теојком и опасном послу успетн... Комесар је са »адовољством слушао Василијсво објашњење и ©ш4 Ц- С1/.Ж лсстали још цриснији
Роман од Ј. ВАЈДЕРТА