Pravda, Apr 11, 1936, page 44

„П Р А В Д А" Усирс 1936 Дубровачки гепијеРуђе За време рата аустриска војскг Бошковић као астронои оптужила је хрватског бана

11, 12, 13 и 14 април женство? По канонима вере оно се састоји у томе шго се 6лаич «ни нала зе у Б ож|ој близиии што мо1у ла Га непрестано хвале и ла му се диве За поези|у тако блЈжснство не да)е довољно елемената разцоврсно« сти. Ње1ош, веран сво|ој чисто иссннчкој концеиинји. измншља лрукчн је блаженство. умстиичко блажснство. и то ие само за оне ко|н гледају Бо1 л. него и за саиша Бога Шопенхауер |е рекао ла у нашој ло лини нема савршенијсг ужнвања ол уметничког: Његош дода|е 'ла 12 нсча већег ни у дому Госнодњем. И кошто на герену умстности једиу од главннх дражи сачињава генн;ална Новост, проналазак све нов и нов. доживлјвј све друкчнји и друкчији, то и Њсгош у нзведеннм стнховима четнрн пута узастоп подвлачи да је уметннчко уживање на небу и код ствараоца који даЈе и код публике ко|а ирнма сваке вечери ново! То |с, дакле, потнуно друкчиЈа внзијз од оне трансцеденталне канонске, где се појам новостн, као нешто времен ско, мора да губи. Његошев Бог не одмара се блаЈкен. него се рое са хаосом свзки дан као н нравн наш песннк одавде. Он захвата. обухвата. завитлаоа. Од хаоса ирави козмос. Слнчну внзију Бога дао |е само Микел-Днћел. Ето Ње1 ошеве орнгнналносги. Би лс је мислилаца и пре њсга који су говорили да васе.Ђену треба схватити као поезиЈу Божју; али колико внам није нико ту иисао обрадио овако доследпо песнички. Има у Ње гошевој визији пупа мера наивности. То је нека горштачка вндовнтост; али |е ипак. или уираво зато цоћна, динамична. Иза те нанвности крије се дубока иисаоност. Бог је лубав. приђите му кроз л>у бав! каже нам Данте својом Божан* ском комеднјом. Бог је стваралац. прнђите му кроз стваралаштво! каже Његош својом нсбеском песмом. То је речено веКма мушки. већма источним језиком. — Једаи владика, јсдан иегињски пустињак. учинио је уметности комплнменат већи него ико икада. То |е чудан и јединствен случа| у целокуиноЈ нсторнЈИ кн>ижевности. Псро СЛИЈЕПЧЕВИЋ Скопле

Смучари Падинама брега, поврх смрзла снсга, внтлаЈу смучари. Све сам млађан свеа: фантје, н деклста у мушком оделу; пар по пар пролста, лице ии се жари , н младост их зрачн безбрнжни скиЈачи! Тетурају се, претурају се, док се је*ни днжу други нх већ стижу; на брегу врнсак, у снегу стнсакДоле, у средини, на мразноЈ ледшш висн Христос распет. Мрам- све ће прес1аги, вессли н мл.1дн паровн нестати, све празно постати а Он ће остатн. да зебе нас ради. Бошнлар С. НИКОЛАЈЕВИЋ

Бандрокаш Дуге, седе браде, мрак на друму белом Јсдан стараи греде. Цокуле и трал>е, н торба ннз ле)>л. Дршће имим телом, аз одмнче, ипак, све дал>е н даље. Пред капелом малом застао Је аа се гкрушено прекрсти: Јер ту БожЈа Мзти, на раскршКу — у суре, студгне часе — благосиља сваког ко лута и пати. Убрзо ми старн ишчезао из внда, скрила га је свега знмња магла густа; Ја после размишљах: човек руши, зила, а жнвот му само вандровка Је пусга. Божндар С. НИКОЛАЈР.ВИЋ

Руће БошкониК |а најславнији Ју10(.лоиен. Он дак чтаи снси-м фи /ософије; он |е професор МЈимат> ке у Риму, Мнлан>. 11аии|и, ии |е (•( ннвач опсериа1орм|е у Брери крш Л' нлана. БпшкоииК |е ма1ема1нч»р и* троном. фнзичар. фнлософ. песник. иН1Ло»(ага. он |е члан и мноГих ака хчмија наука. као Париске и Лои дснске. Иако. од своје петнаесте годит с* ално изван отаџбине, БошкиниК |е >(-ек осеКао л>убав нрсма Дуброини к> и Словенима. за ње>а |е „Б\1арски говор нареЧЈе слоненско! |езккг-", јер је то ЊС1 ов „матерњн |езкк". За БошковиКа |е Дубривник ,.са свих страна опкољеи вацварС1 вом, а ипан се баиимо и строгом нв>ком и лспом књнжсинош К у . како »1.1 лзтннском тако и на словенском нсјнм код куће говоримо." Бошко|>||К се у свн-п дннломлским заиле1^ма Дчбронинка залаже за Дубров нкк и увек му користн својим имеш-м. као у счкобима са Енглеском, (Ј ранцуском и Русијом. По својим астрономск*м ралопима СошкониК Је врло добро био позгњт меКу астрономима 18 века. То се најбоље види по томе што I а је 1>рал >еБско Енглеско научно друштро послало 1761 у ЦаЈжград да посматгра пролаз Меркура и Венере преко Сунчева диска, чему |е прид;-о велику важност асгроном ХалеЈ. [јнглези су БошкоииКа смаграли кло најспосоЛниЈег за ову експелии1 ју, јер је он |ош у Рнму иапнсао кн игу „Нони Аи*ркуропи п])олази ис п| ел сунца" (на латнпском), а у Лон дсну написао на енглеском „О новом пролазу Вепсре". 1773 у Француској, посредством славких астронгма Масиеа, Лаланла и Мешена Бо и.ковиК постаје управник оптике за п< морство. Астрономе 18 века нарочнто су инт рссовале комсте. Кометама се у ооиом веку нарочито баие Лаланд, ХЈСламбср, Мешен а међу њнма и наш П')шковнћ. који је још_ 1746 дао „расправу о кометама". БошкониК, нако 1е познавао дифсрсицијални и иитегрални рачуц, ипак је скоро све своје радове из астрономнјс рец авао конструктивно н нижом математиком, а то нам на|бол>е говори о V егопој генијалности и служи нам као „доказ величине његова ума", како је казао Лаланд. Кал је 1781 сланни Хершел V Бату код Лондона опазио св«>|им телеско пом, ко|И је могао ла уиеличава око ЦЦЦО пута. једну малу звезду. да.1е јој име, као дворски астроном. у по Ц2.ст краљу ЂорКу Тре1»ем „Сидчс I ^оргиум" и веровао |е да је открио комету. Но. астроиомн су се убрзо укерили да то инје комета. веК поиа планета. којо| дадоше име Уран. ^сшковиК је био меКУ првима кој., |е својом методом. веома елеган т» ом и простом. открио ио прорачу н^тој путањн ове Хершелове звезЛ1. да то ннје комета. веК плапета. Исто тако. БошковнК је испитивао планету Сатурн и његов чудноват пр ссн, који се према разлмчмгим поЛ( жајима ове планете пројиинра час ка^ елнпса а сваких 29 година као Л1 иија — тако К< се видети и оие године. Први је астроиом Де Ссжур Исннтнвао Сатурп и нашао промене у пројецирању Сатурновог прстена. ГошковиК је од резултата које је до Сис Сежур решио ово питање једг.см простијом методом. која се нарочито сада употребљава у астронсмији. Од пелике су важности и Бошкови К« ви радови о Суичевим оегама ко|е »ч.тересују астроиоме још од Галн Ј(ја. Бошковића је највнше интереквала пега од II ссптембра 1777. ко ја му је послужила за одреКиоање вј емена обилажења Суниа око његс-ве осе. По БошковнКу. Сунчевс 1чге лсже на поиршини Сунца. или су нешто нзнад ње. До тога је дои ао на тзј " начин што се једна Сунч« ва псга од 27 дана видела само П1 вих 12 дана. На осиову ових пег I БошковиК је прорачунао да се Сунце обрие око осе 25 и једну четгртину дана. БошковиК је 1760 издао дело „Помрзчења Сунца и Месеца", у коме је > 5508 хексаметара, на врло преци50.Н начин, указао на многе интерес« нтне ствари, драгоцене астрономи-

к:а. које виКамо код п«кирачења Суниа БошковнК у ош>м «,'ним .илу укпзује кол помрцчсн.а Мссеца на округао облнк сеике а г * ј |е на|богн доказ о ок|>>1лнми 3'МЛ,е На ■Ц.-7 страни овог дела Бцшковић го-

РуКе Бошковнћ

всри и о Дубровн»!ку: „Али има ва рсш давпо већ слаина због ненрекидног олржапања своје слоооле, »бог нелнких генијо које је лала, зго! старина свого племсгва и бо(а-. с ва сиоје тргоннне. мој Дубровиик, мс|а драга отаџбина." • Исусовци су у Милану имали спој 3: вол у палати Брера. Како су се г»» ки исусовци баџолн астрономиЈом, т • њихов унравник Палавичнни ре11и ла у самом заводу саградн оиссрваторију. Дошавши у Милаио, БоњковиК је саставно нлан за оиу онссрааторију. ОисериаторнЈа је била г< това 1765, а БошковнК »у |е уредко као што је онеерваторија у Грм ћпчу, коју |е иосетио 1760. (Јва онг. гзатоЈжја коју |е БошковиК изра дио добила је похналу свих опдзш1».их астронома. Као прави астроном БошковиК |е на оној опсериато рији ирогласно осиовно цравило ггактичне астрономије. по коме астроном. жели ли се користити инс. румеигима. морз узетн у обзир н кихове иедостатке. • Као универзалзн дух БошковиК је доста радно и на метеорологи|и. По з»,ати су његоии ралоии о 6 оји атмо сферс. По Бон1ковиК\ |е вазлух нлапе боје. али каД бн био носве чист бко би бео. Осим тога. атмосфсра сг*/.ржи и водсне парс, због че1 а нам п.-здух изгледа молрикаст. По Бош ксвиКу, атмосфера ннје чнста. па се з<.то Суичеви зраци олбијају дпфузно: одбнјање је иај|зче кол љубнчасте боје, а иајслабнје кол црвене. 1>ошкониК је данао лсие радове о ви С1 ни атмосфере, циклонима, олујама и т. д. Исто су тако познати БошковиКевн радоии на мерењу мерилијана. Ка кс» је дао познато теориско дело о површинн облику земље. то |е хтео ла по оиом пнтању ла и практ>:Кпе рсзултате. Португалски краљ Јсван Пети тражно је научнике коII* би изради.ти мапу Бразила БотковиК се пршави за оиај рад, алн га је кардннал Валенти ГонцаКе задрхсао, поверивши му залатак да из*сри меридијан Ватикана, што |е Бо (ЈковиК успешпо изиршио са Ле Ме^ом. За мерење мерлнјана БошкоииК ј-» дао „једну генијалиу методу", ка ко је рекао сланни астроном Лан^ас. У то време БошковиК је у гео дезији био највеКн научннк, а његосс методе усвајали су сви научници I спа научна друштиа Пол утнцаЈем ГсшковнКа Марија Терезијо нареди ла је Лнсгенигу да измери мернлн цне у Мацарској, Аустрији н Штацрској. а Сарлински краљ К. Еману ел нарели Бекариу те овај измери меридијан Пијемонта. Исто тако. и Енглеско научио друштно. по предлсгу БошковиКевом. измерило је меркдијан у Пенсилваинји. Овај кратак чланак о БошковиКу у коме се говори у његовом астропомском раду, није потцун, јер |е БошковиК врло много радио на астрономнји. Овде смо покушалн да тај рад прикажемо само углавним та «1 ама. Овај, иако лстимнчан' преглел ксрујем да нпак може датн јасну слику о величнии нашег Њутоиа. Ако знамо Њутонове радове — мн му сс дивимо — онда је »асна у овом Гошковићевом делању његова соп с.вена тснденција да се изгради да л е но што је дошао Њутон у своЈим научним нспитивањима. I о је дсста пошло за руком иашем Бош ксвиКу. Верујемо да не грсшимо кал смо БошковиКа назвали иашнм Њу тоном. Ова му Слава стварно прнпада по његовом огромном знању. н еговом ве..иком научном хориЈонт> и дубокнм плодовнма њсгова л и стра ума. Као и Њутону, тако и Бо гјковн ћу припадо једно од првих мсста у исторнји модерног сазнања о свету. И још нешто: Бошковнћ је прстеча Ајнштајну. творцу Теори|е рслативитета, прстеча је и славном Рсселу и можемо разумети г чину Лајбница кад је рскао, гозо и ећи о Еошковићу: „Све сам могао постаТ1« што и тај поп, само поп никад*. — Ђор1,е М. НЦЈШЛДО

И по нагодби од 1868 године хрввгски бан мо/ао |е огићи цуд суд Хрца1ског сабора. По специ)адиом законском нраву Сабор |е мшао.да Л1г\жи. мада >е сам вдадалаи нмено вао бана. на прелло! мннисгр« нретседника. Колико Је у реалном живог> ГО могу К ио , бам |е, и Порсл ине заинснж! и. био аугономан у унутрашњсм пословању. за иравосуКе и за начгаву Црквени послови нису спадали у њоову ау1ономи1>. али оискуне и каиоиике посгављао |е краљ. по пре.иогу ЗД1 р.бачког надбискупа, уз саглзсност бана. Ос1але гране народиог живога нреузели су Маул;>н, као такозоане за|едиичке послове. за кок се уоншге нису саие говјли с баном. На овакно урећење држ!жне зашдниие присгали су. по нагодби, они народни посланиии које |е изабрао вршилаи банск- х>жности ба*)он Левин Раух (од њих у опозипиIи 1е било »едва 13 носланика) И поред скучене власги. бан |е ипак ио1Јо бити додокле госполар и водити поверене послове у интересу иародиом, саччвааши сво| углед, ^Леиии Раух |е и пооављен за бана благодареКи свом нзборном успеху и. кажу, умео Је свој ауторитет да сачуав н према свом зашгигинику гроф\ АндрашиЈу, кала |е ова| хгео дз га донекле понизиЈ. Као човек, ка да |е била у пшању част. Ра\х Је скрахирао у пРоблему Лоњског пољз. кож ни данас нијс уреКгн. Пошго |е оптуже« за корупижу. морао •е да се повуче. али под суд ни|е ло шзо из по.титичких разлога. Под сул >е гргбало да доКе и други бан. др А. РакоиаЈ. чи1е се име. као бана. скоро и не помиње, гер |е био само шест м^сеии на том положа|у па га Је коалиција. као саб-»рска веКина. предложила сулу због поврсде неголбеног л аутономског закопа. 1907 године. Резултат тог предлогв (12 децембра 1907) било |в одл»1ање сабора Њег(® наслелнчк, син првог „наголбеног бана" 6ар>ж Паиао Раух — познат по срнском »е леивдајиичком процесу — рзстстмо је та« сабор и спровео пове изборе, а-ги нже лобио ни гелан мандат. По захгеву Б.ча хгео |е да има погпору само од Хроага. без СрОа к против н.их .т>моКу неких посебних понуда Хроатима у иаирелло! сгранни. Али овом приликом није реч о пзрламеигарног огтжби бзна. веК о оптужби бгна у вр.ме рага. прогкв боно барона др Ивана Шкрлца. Блр1»1 Иван Шкрлеи дошао је v 'вагреб НМЗ голинс. као наследчик •-омесару Цува|\'. по нреллогу грофа Тнсс. с налогом да смири лухове и створи могуКиости за па-рлам*нтаран жипог и рлд. Кад |е Шкрлео лошао у Загреб. коалниио |е м фала с њнм да општи немачки-м језикнм. На равно, било је тешко споразумеваги « с гим човеком о питањима кл-а су у Хрватској била нз дненњш реду. питање |езика на железницам*. прл г л«агика — управо пигање хлеба зз кашу децу. До сноразума ду > о н п-е могло лз доКе. |ер Је 18 апгчпа Шчр леи био рлњен у :едн'ом по„»'паном атснтагу. ге је до сепгембра морио ла лечн рањену р\ку На^зад су преговори и договори с њим успели н коалицио |е пристз.та да буце ) аименован за баиа. У деиембру 1913. као бан. и1к|тлеп је С1гр>»"»о изборе за Сабор и добио огромну ве Кипу над опозицијом (чиста страмна право-франковци. старче»ићевии-милиновни н сел.зчкз странка-р-»днК ј в ни: С. Рзлић. В. Ловрековнћ и Томо ЈалжаоегиК). Уз коалжшју |е био и знатан бро| униониста (др. ШилоенК. |рофови Пе|ачевићи и гако даље). То је потребно споме>нути. да би ;е знало да је га| тако иззбрани Сабор без бана Шкрлца. (ко|и је оставио бзнскч столнцу |уна 1917) гедг-огласно, 1918 годнне. као скроз злконит претставннх Хрватске и Сло»ен«:е. одлучио кидање свих историских ве« за с Маџарском и Аустр»|ом. Ове године, у „Народној одбраи»г и . »стакао сам цпа је бан ЦЈкрлец учи нио зз оне наше јадпике које |е Лесна војска једног ПоКорека или Тер шКанског одвела у арадске тамнипе. а обде нскз будг приложен једап спнс загрсбачке војне комакде. ко|а Је по сио|6| службеној дужиости нма ла да^ ради у сагласности с хрватским баном. нарочиго за времг рата.

НаЈлепшн део

На почетку рата. по тражењу воЈске, у Загребу |е осповано :едио спв иијално оде.т»ење у банско| влади ко |е |е носило ознаку С. д. л. с.. а имало је да обавља пос.тове ко»и с> спа дали у конфиленгску слчж Л у . са «• дзгком ла. под одгонорнишКу бана, исгражуче и предлаже шо да с* рали с конфидсигскнм прионама. з*о су се г«г гицале рагних сгвари III-. ф тог оте.љења био |е бански санеГч-1К еигез Жига М јрјви К . к<ци 1е гражио (.елеизда нике, чланове Нар>>дне одбране у ХрвзгскоЈ и Сланини и II нокмбра 1915 гнЈине. по I о.чна ком КГ>р 16,4-1, во|на команда пише ^.-бзвешгажом олељењу Врховнс чоманд^-на бојиу пошгу бр II „11. и кр Врховна 1е 22 |ула о. г. под бр. К 5994 -|. одаслала бзн\ крал.евине Хрвагске и Славони1е допис и о њему гражи пресрећење одељења С. д. д. с. Четврги сгав гога лописа ол ре чи гласи: „Пре сагга чини се п»>греб ним дз С. д д. с. л »Г> иј ( г такав положа| за свој рал. да б\ де установа самосгзлиа и као такв издаје сва иарећен>а и обавља сае послове без икква утица|а полигичк-е а.1асти и да •сод какве промене личчости у в >ћстау овог одељења не буле употреб* љаоан за евенгуадне политичке про» I оне и . Дзље се пише Врховној команди: „Каво бан ово| молби удонољзва и како овај \-ред изгледз у свом дело* &ан»у, најбоље показуту овле изнете кхформаци|е, што их |е уиравник овог одељењз дао овом обавеипажоц уреду: бански саветник Жига Маоа« &и)». шеф С. д д. с. скроз 1е дојалаа и на|бол.им иаканама прожет чинјв* ни« и несумњиво настоЈИ дз удово* љи у сваком погледу СН0101 оиовор ној ЗЈ-даКи. а ипзк му баи готово у свему контракгмра. Други исто тако савестан и пожргвовано оаден ч*>н>в аик је полиииски капеган племеннтц КлобсчариК. Он се на»више грси да оронаће велеизда|нике и др\'1* иенркјатеље монархије. да их \'чини не шкодљннима и да их при»еле правед но1 казни. Ова два ва.кана и п->уз;а на чиновиика не само шго не налазе код банске аладе иикакве пошоре, већ на сваком корак. иаилазе на ие оремосгиве заиреке Како бански савегни-к. ви>ез Жи1 а М јрјви К . ми>~лј| о свом положа1> као шеф С. д. д. с. најболуе доказуте жалба полмииског капоаиа пл. КлобсчариКа код г.ивног водигел»а обавеииате слчжбг јора Ст Чмелика: „Данас с*м био код банског савегника МчтаниКа. Знзге ли. како 1е на оПетонанл \т)(ен ЦИ1У војне комЈнде решена ст*ар БергиК-Вилтер«' Б јн «е разлг:*^> Ма раниКев комцегГт и био много мртт« вол.ан Ви Кеге се хверити д* *.Ке сдговориги нншга Маранић ми Јв рекао: он неће огиКи ч пензнл. з -а да г.те.дам да ме на нреме .ппемтте или у Београл и.ти мз где. >н ће *е ? снаком случају подчпреги. 'ер Ка да 1-^ наш рад око нешко тл.ипосги србофилских ел;менага бсз иЗгледа на сспех." Да би се ово лакше рззсмело. чавешћу да је МаравиК на овј место постзвљен по наредби немтч>»ог <оманданга. злогласног генерала III- јреа. ко1и 1е при првим рагним с\"н'>бима у Србиж с \жис<ањем говор*д како је .,добро да се гадови чзмрцааре." КлобучариК 1е био обичан *ешколовани полипајаи. ктји 1е н мчо* ге иекриве послао у загвор Он 1е у Јасеновцу. по нзредбн во^чих ал*» сти. чинио чудз и покоре. Нз.зад 'е успело бзиу Шкрлецу ла га доделн во|сцн и он буде премешген у Београд. где је спремио оиу злогла-иу Пашићеву конфиденгску листу. веомз неспретно. На основу ге листе Маравић је састагто своју листл. ко !у је хтео да пошаље вогсци. али га Је смрт прегеклз У Б?ограг\ се н вотска отарасила Клобсчарића и оослала га у Сара1ево Сарк(»гићу. зок <а најзал ни!е дефинигивно пре\-зе.та каџарска влада и посгавила. „због заслуга". за мннистарског савешика. Дангс живи у Аустрији као маиарски гкнзионер. док |е у ХрвагскоЈ био познат као обичан хохшгаплер. Дзље нам војничка акта причагу како |е бон предложио за одликовање Мзт»а-пића и Кобучарића. како 6и их обаоезао да Куте. што доказу је да су њихови извештаји пеисправ ки. Према томе. Маравнћ не м >же са мостално да ради, Јер бан захгева

Дунава: Ђердаа

^чганке из околнне Врања на пернлу