Pravda, Apr 11, 1936, page 48

11, 12, 13 и 14 април

„П Р А В Д А"

Ускрс 193?

ЖИБОТ ФРИДРИХА НИЧЕА

Овчари на Шарн стрншу овце

всргентног развнтка србохрваггк т и словеначког језика н ла се 1- ччни нлшта, што бн разлнку нзмеђу оба језнка још иовсћало. Са је - јг гледишта прсматрана последња рсформа србохрватског правопн л у правцу још веНе примсле причдипа фонетика пр.дставља један лј 01К уназад који је за Жаљење. Није важно. да ли ће развигчч V конвергентном правцу довестл д^ потпуног стопљења оба језика за педесет. сто илн више година. Г но је да смо свесни неопходносги једног такзог развитка. н да му, ако га већ не бн моглн убрзаги, Оар не сметамо. А кад буде процес ззвршен, окивеће оне будуће генерациЈе сећања на оног који је данас пре ст ј .одина на свој начин, узалуд. на."<*-Ј,ивао решити илирско-словеи јчк -1 гзиковнн проблем. И тада ип„у признати. да је историја дала »а празо Прешерну. али и Сганчу 'Зразу У томе лежи важност ове :гло дишњице. Др. Стеван САГАДИН

3 а п и с Не тражи м радостн! Доста је болова што загорчаваЈу жнвот. Младости, збогом! Кудгод сам крочно ногом патње; кудгод сам крочмо мншљу сумње; кудгод еам посего око м сахрањивање нечег пратње. Сзуд само болови... само патње. Војнслав БАКИЋ

У осами, болести и непресушним напорима стваран>а протекао је жи вот Фридрнха Ничеа, чија дела ди жу човека високо изнад свакодневнс баналности, м указују му на огромне, нсискориш^ене унутрашње могућностн да превазиКе себе. О томе како су се низалн стнцајсви Ничсовога болног постојања на овоме све ту. скупила је исирпне податке фнлозофова сестра, г-На Елнзабет Фср стер-Ниче, у две књиге: Млади Ни че и Усамљени Ниче. Мнслилац је син протестантског свештеника; роНеи је 15 октобра, 1844 г., у Рекену, код Линена. Веп у гимиазији стскао је глас одличнога стнлисте и темсљнога познаваоца класичних језика. Још тада, отсечно се помаљала њсгова прсдодређеност за филозофирање. На универзитетнма у Бону и Лајппигу истиче се не само као нзврсни ученик чу венога професора Ричла, него и као талснтовани класични филолог који пише расправе неоспорне вредности. У томе послу стиче толику репутацију да га, у двадссет четвртој годинн, познзају у Базел, за ванреднога профссора универзитета пошто је добио докторат бсз полага ња испнта. Те почасти скупо је пла тио напорима око спремања предавања и за универзитет, и за базелски педагогнум. Четири године доц није постаје редозни професор. Као болннчар, у рату од 1870 године, стиче сбоју тсшку болсст, и постаје један од највећих телесннх патника међу филозофима. Њсгопа физичка испаштања в:Ка су од Паскалових — који је млађн умро. Ничеове главобоље трајале су недељама; уз то, имео је неизлечиву болест очију, спојецу са иајвсћом кратковидошКу. Болови у очима били су тако ненздржљиви, да је појмљива његова че мерно иронична реч: „Кад бих био

ТУБЕРКУЛОЗА И ТРУДНОЋА

ТУБЕРКУЛОЗА И ТРУДНОЋА Број оболелих од туберкулозе је вслики. те се мора сматрати као озбиљ:.|» сошпално нитање; сузбијањсм и лечењем ове заразне болести баве се стручњаци целога света. Нас гинекологе спецнјално ззнима питање-Утица|а трудиоће на саму болсод.и обратно; у томе правцу много се писало. пише и дискутује, јер реч туберкулоза притискује цсло наше друштво као авет и дубоко за дире у породицу, а преко ње у цслу нацију Страх је оправдан када видимо дејство болестн. али је. V неку руку. претеран. јер се од заразе можемо браннти. болест се данас с успехом да лечнтн, пошто непријатељ није непознат Узрок тубгркулозе |е Кохов б?ннл; али новија истраживања указују ла је посреди и једна ситна туберкулозна к 1 ч«. јетн ктоз филтар пппцедл.ив ултра внрус, који може лако прсћи за време трудноће кроз постељицу и дпсиети у детињи организам. Тиме је доказана могућност ла мајка може пренети туберкулозу на дст^ у сво)о| утопби у току развнтка плода V мзтерицн. Овнм иутем заразе може се тумачити интраутерипа смрт плола; у првим месеиима трудноће често жена побаци. алн су многн случајепи н раног порзћаја. Деиа роћсна од туберкулозннх мзтера обично су услед уроћеног штст ног лејства т беркулозног отрова слабија и неотпорна према спољашним утицајима; статнстике показују велику смптмост: всћ у првој години ум^е П0 - 70" о, а малн проценаг (1" п .'а) остане у животу иосле 10—20 голина. Постиатална загаза. т. ј. преношење туберкулозе од стпане мајке нч већ роћгну децу. чсшћа је и разум л-г-*з. 1ер мајка долази у пписчи доднрсдететом; ако и не доји (тубегкулозиа мгјка ие сме дојитн!), онаљуби своје дсте, ити искзшљпван.см т\бсркулознчх клкиа типи ззразу у околини. Стога к иотрсбно новорокеиче одмзх после попоћаја отстранити од околине. у првом реду од болесне мајке. Разуме се. ту би могле сиасоносно деловати разне хумчне установе. На ефикасност изоловања могу указати са два поимера. по Једној статистиии у Паризу од 23 000 деце туберкулозннх родитеља. ако су их одмах после роћења кзоловали. умрло |е седам. у Белгији од 24"0 деце само једно Поред повољннх животннх прилика. миогобоо ; на посматрања. нарочито у Фрзнцуској, доказују да се данзс уп гу деца сачувати од туберкулозе ако се одмах погле роћења полвргну пелцовању с наоочитом заштитиом вакцином (т. зв. Калметова мето -»а). Кзо што видимо, друштво и мелииинска чаукз узајамно могу много допринети да се повећа одгој деце роћене из брака туберкулозних родитеља. па ипак нам се нзмеће гтитање да ли да туберкулозне особс ступају V бпг.к? Ла лнллизиплмо каквог ће утинаја имати брак на болесну жену. Зо чији органилам трудноћз. пороћа> Гмбнње и дојеи.е претставл.ају Већ и Ј^изиолошки зслике промекс*

За време трудноће поремећен |с цео женин организам. Ново биће из мајке црне све за своју исхрану потрсбне материје; оно има свој засебан живот, те у мајчнн органнзам уноси продукте свога мстаболизма, који треба да се елиминишу; матерњи одганизам за ову функцију баца у бопбу све своје резерве. па. ако их нема довољно или их брзо исцрпе, наступаЈу патолошке ироменс у на|ва;п' • '•• -ччма, који могу •| отказати сво|у фуикцију; или се јеДно иосго|еће обољење погоршава, и може довести у пнтање и жибот мајке. Утицај грудноће на туберкулозну жену зависи од стања и облнка болссти, за латентни процес не прети

Текст за дописнмиу Мајчние. јављам тн ог само с пар речи, на брзину, или како код нас кажу: „с кољена". Рало бих те посетио, да ме нешто увек не запргчи, да видим наш крај, сад већ олистан, и тебе, вољеиа. Па да само на часак одахнем од ове врев-е, где човек не осети н-и снагу пролетњег С1аЈа. Ла ослушнсм цвркут винтулије шеве, што наше њиве, V равном потезу, с небеснма спаЈаДа осетим како ово пролеће код тебе мирише, тамо. плаво и плавље од сваког ткања. И да ли ти, у старости одседамдесет и више. при уми«ању р\ка нешто више о боре пријања? И да ли ти, у старости од седамдесет трена, домамило у башту да се напијеш осог божјег сјан.а? Па шећ-еш, колнко и како можеш, Мало погрбљена. с мишљу, утехом: што дубља старост, мање оча|ања. Ах, да знаш како желим да сам сада тамо, с а да док свнм бојама прскају шљивици. Да п-роживим што некад осећах, а и сада осећамо, па нек кажу: из Лчке отишао, вратио се Лици. А да бих те |ош више рсзвеселио, па и зачудчо, распевлн и кео, као омаћ»ја« внном, показао бнх ти, узгЈ >ад, себе, кад сам дете био: Дошго бих са још једним мвлиш Дичанином .

Бранко ЂУК1Ш

велика опасност, али је опасност в®ћа за случајсве манифестног облика. или када процес за врсмс трудиоће напредује — прогредира. Познато је мншљење старијих лекара да трудноћа на туберкулозу добро утиче. Сматрали су је чак као лск и саветивали склапање -брака у циљу сздрављења. Опажали су да се жене у дпугој половнни трудноће, усло! повећаног метаболизма и т. званс плеТоре — пунокрвности — зарумене у образима. угоје се. али је ово са.мо привидно у случајевнма ако су живеле под повољним околностима. Данас се. баш супротно, зна да со болест погоршава у ппвој половини трудноће услед повраћања и конзеквентне недовољне исхране, а на1судбоноснији тренутак је пороћај ч бабиње. Напори за време пороћајз могу изазвати крволиптање на плућа; губитак сокова, течности у бзб •њама. упнјање ослобоћеннх Кохзвих бацила из места постељице, где су до сада били локализовани и нагомилани. у већини случајева могу да изазову погоршање већ смнренич процсса или погоршавају стање у такој мери да може насгуиити брзо катастро(|>ална милијарна тубсркулоза; алн процес и иначе поогрсдирЈ у изиуреном органнзму. Нз то указују многе статнстике. На основу тих статистика је и покренута борба око начина сузбијања б честн и сачупања жнвота матера. Пошто је плод проблематичан. већина стручњчка застуиа мишљсње да се живот М1 тере не сме жртвовати, већ треб\ прекинути трудноћу. Али треба повући из статистика и консеквенце и I млти у виду шта се постнже прекидом трудноће? Да ли се процес заустави, или смири, или погоршавзг Каквн су резултати оперативног под ухвата. односно каква је смртносг тубсркулозннх трудннх жена? У |едној великој немачкој статистици читамо да |с. после раног прекидз трудноће, умрло 25% тубсркулозних жсна, а после из^есне трудноће тек 15°/о. Дакле, прекидом трудноће ни су постигнути очекиванн повољнч резултати, процес је и даље напредовао. Стога. одлуке лскара о уништењу плола морају бити поткрелљене стварннм и оправданнм разлозима, до којих се долази савссним прегледом стањк болсснице, имајући увек у виду да се туберкулоза може лсчити. па и излсчити. ако се употребе мере ко|е имају изгледа на бољитак. Туберкулозну трудну жену треба подврћи исто тако лечењу као и нетрудну; санаториумско лечење би било најцелисходније. Када би ге туберкулозне жене пораћале у специјалним санаториумима и новороћенчад одмах од матере отстранила, у.ноги би с»? жнвот могао снасти и онла би и туберкулозне жгне моглс вршити матерчнгке функције; али, гошто су ове жс ле у нашим прнлмкама неизводљиве, савет .гинеколога би био да тубсркулозна лица не ступају у брак; или, ако већ не могу одолети супружннчкој жељи, дз се упозоре на опасност од трудноћо и пороћаја. Др. Мплоп. ВОГДЛНОВМЂ професор Уинверзитета

слеп, бно бнх потпуно здрав". Због слабости бно је принуђен да напусти предавања: прво на педагогиуму, после и на универзитету. Поводом тога, пише у једноме писму: „Ја знам, ја осећам да за мене постоји једно внше опрсделење нсго што до лази до израза у моме тако угледноме положаЈ 'у у Базелу; ја сам више него филолог, маколико да ми је зг мој највиши задатак и фнлологија потрсбна". Али, упоредо са његовнм оригнналннм стваралаштвом, нде смена н.егових краКих и дужих боловања, због кој'их непрскидно путује, тражећи мссто које Ке му највише олак шања донети. Тако је Ничеов живот скоро сав испуњен путовањима. НајчешКе борави у Италији и ШваЈ царској, јер нсограничсно ужива у природн и псизажима. Одушевила га је Венеција, где је конципирао своју Зору. „Стотину дубоких усам љеностн заједно чине варош Венецију; то је њсиа привлачност". У Ђснози општио је са талнјанским на родом ксји га је звао „ил пнколо санто": при свем том, у овој, прахом прош.лости попалој вароши, господствено хладних палата, закд-учио је сн да само највнши претстав ннци Ј*еднога народа чине његову вредност У величанстБеннм пределима Силс-Марије дожнвљавао Ј *е откровења и неупоредиво блажсне* часове. У Месини створио је поворку изрека и песамаФилозофу краЈ *ње слабога вида потребан је био помагач: препоручена му Је млада талснтована госпођи ца Лу-Саломе, кКи једнога рускога генерала, доцније госпоНа АндреасЗа ову жену — најпаметнију од сг.нх коЈ *е је икад познавао — осеКао је стварну симпатнју. А и стално Ј *е изгледао некога ко Ке га потпуно разумети. „Појединац. ах, само појсдинац! А цела ова велика шума и прашума". После петомессч не сарадње, мислилац се разочарао у карактеру Л\'-Саломе, творуа две дивне химне, ЈКивоту и Болу. Горко Ј*е писао својој ученици: „Таква пес ма као Болу, у вашим је устима дубока неистииа". Ничеова сестра тврди — не знзмо са колико објективности — да Лу-Сало.ме ннје била друга Соња Коваљсвска, као што су сви раније верогали, него „једна од оних младих Рускнња што иду у иностранство да би се прнближиле славним људнма, користнле се њиховом славом, и, мсжда, доживеле разне ситне авантуре". Бооављење међу Ничеу неприЈ *атељским круговнма у БаЈ *роЈ *ту, где се говорило да филозоф није никакав славни човек. знат но ј *е расхладило Лу-Саломе. У ствари, утицаји којн су злонамерно вршени и на учитеља, и на ученичу, били су узрок раскида јсдне лепе ве зе. У своме опроштајноме писму каже мислилац неверној следбенипн: мДржим да ннко не може о вама бо ље мислити, али, исто тако, нико го ре. .. Како сте снромашни у обожа взњу, захвалности, по^итовању, учтнвости, дивљењу, сраму, — а н да не говорим о вншнм стварима Шта бистс одговорили. кад бих вас упитао: „Јесте ли способнн за издајство?" Далеко знатниЈ *у важност него љу бав, имало је за овога презоитеља жена — нарочнто еманцнпованнх осеКање пријатет »ства. Лео Берг сматра да је читава Ничеова филозофија, у неку руку, узвишенн култ приЈ *атељства. Али мнслнлац Ј *е, внше пута у животу, дожиЕљавао праве трагедиЈ *е приЈ *атељства. Нчј '6 олниЈ *е му је пала трагедија са Вагнером у коме је, у првоме периоду сво га делања, гледао највеКега музича ра, и, поред Шопенхауера, највиши тип човека. После разлаза са Вагне ром, филозоф га ј'с врло често сањао. „Заношење Вагнером мооао сам скупо платити. Зар ми није упропастила здравље његова музика што разара нерве? А разочарење у Вагнеру и опраштање од њега зар то нијс било опасно по живот?" Шта је за Ничеа значило пријатељ ство, одаЈ *е неупоредиви став из Заратустре! „Бедиици! Што вн дајете своме пријатету, даКу ја своме непријатељу, и нећу постати сиромашннји". Баш онда кад ј *е откоио варљнвост многих својих при)'атеља, појавио се Ничеу Заратустра, „гост свих гостиј'у ", кога је још као дете сањао. Своје жнвотно дело Тако ј *е говорно Заратустра сматрао је фнлозоф за највншу утсху читавог сво га постоЈања. У четири зачарана кра Ј *а написао Ј *е четири одељка Заоатустре: први у Рапалу, на Рнвнјеон (од 3 до 13 Фебруаоа, 1883 год): други у Силс Маријн (од краЈ *а ј'уна до почеткл 1Ула. исте голине): трећи у Ннци (јануара, 1884 год.);

четврти у Цириху (почетком 18^1 год ). Коначнн завршетак дело ниј« добило; остало је неколико наџрта. У Италијн је, потом, довршио С оне стране добра и зла, спис где у тврНује разлику, природом предодређену, измеНу господара и робова. За двадссет дана написао је у Счлс Марнји Геиеалогију морала. Некад добрн пријатељ Ничеов, Ервин Роде, подлежуКи злим дејствнма са стране, дао је врло ружну критику на последње дело. У опште. што је мнслилац домашавао пуну меру сво је генијалностн, пријатељи су га све веКма напуштали. „Тражити љу бав, а увек образине, проклете обра зине калазити, и морати их разбијати!" Сасвим мали број људи остао је до краја веран Ннчеу: мећу њима чувени историчар филозофије Хиндуса Паул Дојсен и музичар Пе тер Гаст. Док су у НемачкоЈ* били без икак вога интереса и разумевања за превратннчке идсје писца Заратустре, на копенхагенском универзисету Георг Брандес држао је предавање о Ничсовој филозофнји. 1 о је била утсшна накнада усамљеноме мислиоцу који је имао прилике, у своме животу, да осети и сва преимуКства и све језовнтости потпуне оцепљености од људи. Послсдње године свога рада, 1888, филозоф ствара без предача. Једно за другнм, постају дела: Вагиеров пад, Ниче контра Вагнер, Су мрак ндола, Аитихрнст. Најзад, два месеаа пред катастрофу, написао је последњи свој спнс, Екце хомо, где даје јсдан неизмерно самосвесни преглед сопственога живота и чита ве своЈ *е делатности. Због потпунога оцепљивања од Вагисра, присталице велнкога музичара устају против рушиоца етике хрншКанства, и врло неповољне кри тике дају о њему Нападн су би\и тако слепи и одврапни, да нх није могло поништити ни Ничеово без мерно посзнрање људн. СтаЈао Ј *е усправно, и достоЈ *анствено је одбнјао нападе, али ноКу сан на његове очи внше није долазно. „Узимам Ј *едно средство за спавање за Другим, али не могу да спавам. Данас Ку толико узети, да изгубим ра зум..." Кад је једном, последп их дана 1888 год.. у Турину, изипоо из ку Ке на улицу. срушио се. ударен каттљом. Два дана налазио се у летаргичноме сну: потом су сви знаии душевне порсмеКености опажени на њему. Пнсао је мајки и сестри писма пуна чудних Фантастичности. потпи сивао се „Днонисос" и „Разапети". Дванаест годнна трајао 1*е, помраче нога и сломљенога, нскад генијално га ума. Уживао је да са веранде по сматра »ачазак сунца. НемоКно се осмехивао кад би чуо музику, коју је во*ео исто тако страсно као природу. Једноч је рекао: ..Зао н ја ни сам пнсао добре кн-нге^" Нарочито му је тужно на души било кад је, кипјови-их вечера. ветар завн1«о око куКе. ..Огепај ветао. сестро", — го ворио је. У подне. 24 августа, 1900 год., поново га 1*е у<1апи«а капт»а. У томе тренутку дима се стратна олу ј *а. У раиу зору, 25 августа, издахиуо 1*е тихо. Од б~смисленостн светских стиуајева повучени ФилозоФ бно је. це лога свога жнвота. уздожт.ив. умерен и всома благ у опхо^ењу. Своју супеонорност испо ^авао 1*е на изузстно учтнв начин. можда счг^асно Ј*едноЈ* сбо 1*01* идеји из дела Људсго, одвише људско: „Поступатн са сви ма људима са ује дн аченом б^агонаклоношКу, и. не разчпкујуКи лпчности, ув»к бнти добао. може исто тако да буде и?«нв дубокога ппр-»ипа ња ч*уди. к?о и гооените љх-блви прсма њнма". Свој новн. антихриш Кански морал спрово .пно је фичозоф тако недоследно. да нн нак+рожнји пуританци не бн има-и тта да му погбапе П роп ^- л ^^ о 1 *е б ^обдионо спровоНење своје воље. а \и Ј*е увск био пун обзноа према доугима. Жн вот овога најсЈаЈ *нијег ол свих стилиста није потв^дио његове теооиЈ*е. Он Ј *е, по речима Петсра Гаста, у посмртном говору филозофу. био је дан од најплеменнтиЈ *их и на)'честнти јих људн што су икад трли по овој* земљи- А Ннчеове интунтнвно открнвене доктрине, непотврћсне докпзима, и само песнички ааносне, остају раскошно надахнута сведочан ства његових жедннх трагања за из лажењем из хаоса, за домашавањеч највнше хармоније и за одагнавањем свнх болова, под коЈима се он повн1*ао читавога свога патничког »»чво т а. До. Ксев-Ш АТЛНАСН1ЕВИЂ